НА НОВОМ ГРОБЉУ ЛЕЖИ ПРВА ЖРТВА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА: Шокираће вас УЗРОК СМРТИ (ФОТО)

Николај Хенриковић Хартвиг сматра се првом жртвом Првог светског рата, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Хартвиг је држављанин Русије, рођен 1857. године у Гори на Кавказу, а од 1875. постао је дипломата своје земље. У Србију је као руски конзул дошао 1909. године са мисијом да учврсти везе између породица Карађорђевић и Романов.

После сарајевског атентата, односно убиства престолонаследника Фердинанда, Хартвиг је по наређењу руског цара Николаја Романова кренуо у дипломатску мисију да одврати Аустроугарску од намере да напедне Србију. Хартвигова мисија је нажалост била унапред осуђена на пропаст пошто је Аустроугарска рат припремала и пре него што је Гаврило Принцип убио престолонаследника и његову супругу.

ЕКСКЛУЗИВНО: Овде ће бити САХРАЊЕН ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ (ФОТО)

Кључни моменат у Хартвиговом животу одиграо се приликом посете аустругарском изасланику у Београду, барону Гизлу. Он је Хартвигу 10. јула 1914. године изнео свој став да се Аустроугарска неће предомислити и да ће сигурно згромити Србију. Гизл је ово Хартвигу рекао пријатељски, не би ли га убедио да се више не нервира јер је очигледно да неће својим дипломатским радом успети да нешто уради.

ТАЈНА ГРОБА БРАНИСЛАВА НУШИЋА: Дело МАСОНА или последња ШАЛА СЛАВНОГ ПИСЦА (ФОТО)

Хартвигу је позлило одмах после посете Гизлу, а преминуо је од срчаног удара у свом стану. Он је по незваничним тврдњама очевидаца у својим последњим речима тужно констатовао да "Србији нема спаса". Само 13 дана после Хартвигове смрти Аустроугарска је Србији упутила неприхватљив ултиматум после кога је избио Први светски рат.

Николај Хартвиг је према сопственој жељи сахрањен у Београду, а опелу је присуствовало више од 80.000 људи. Посмртну поворку предводио је лично тадашњи премијер Србије Никола Пашић, који је у говору оценио да Србија никада није имала већег пријатеља.

Избијање Великог рата спречило је тадашњу Владу Србије да Хартвигу на Новом гробљу подигне споменик какав заслужује. После рата, Србија је заборавила да се одужи многим великанима, па тако и руском изасланику. Краљевина се Хартвига поново сетила тек када су се још једном надвили црни облаци над државом услед јачања фашизма у Европи. Тако му је споменик који и данас стоји на Новом гробљу подигнут тек 1939, чак 25 година после смрти.