Narodni muzej čuva blago Srbije: Digitalizacijom godinama spašavaju istorijsko nasleđe (VIDEO)
Po ugledu na svetske metropole i Beograd je krenuo na svoje dugo putovanje kroz digitalizaciju.
"Digitalni Beograd" budućnost je svih građana Srbije, a njegov preporod kroz puteve digitalizovanja sprovode mnogobrojni naučnici, umetnici, preduzetnici, ali i ustanove koje kroz svoj rad predstavljaju novo digitalno doba.
Tom procesu doprinosi i naša najstarija muzejska ustanova u Srbiji, ponos cele nacije - Narodni muzej u Beogradu.
Živi život u kom nema dublova: Dragoslav Bokan zbog ljubavi došao u Novi Sad, a otkriva i za čime još uvek traga! (VIDEO)
HEROINA ĆE MOTRITI NA MESTO STRADANJA: Beograd spomenikom ODAJE POČAST Diani Budisavljević (VIDEO)
Digitalno stvaralaštvo koje obuzima svet: Dušan Jovović svojim multimedijalnim čarolijama stvara novu budućnost umetnosti
Davne 1844. godine osnovan je Narodni muzej u Beogradu, a od svog osnivanja, uporedo sa prikupljanjem predmeta značajnih za istoriju i kulturu Balkana i Evrope, vođena je i dokumentacija o njima.
Tako je zabeleženo da se već od 1848. godine formirala i prva inventarna knjiga Muzeja, “Spisak stvari Muzejumu srpskom prinadležući”, koja se i danas čuva u Odeljenju za arhivsku i dokumentarnu građu. Kako navode iz Muzeja, građa koja se čuva je veoma raznolika i predstavlja pravo bogatstvo Srbije.
-Fond Odeljenja za arhivsku i dokumentarnu građu Narodnog muzeja čini heterogena građa, koju, pored inventarnih knjiga, čine dokumenta koja su nastajala u periodu dužem od jednog veka, dokumetacija sa arheoloških iskopavanja, staklene ploče, negativi i fotografije sa terenskih istraživanja, dosijei izložbi i druga građa relevantna za razvoj Muzeja - navode iz Narodnog muzeja.
Krajem 20. veka, tačnije 1994. godine, tada novi, a danas još uvek važeći Zakon o kulturnim dobrima, uveo je novu kategoriju u sistem dokumentovanja muzejske građe – digitalizaciju, a Narodni muzej je bio nosilac projekta razvoja.
-Narodni muzej, kao centralna muzejska ustanova, bio je nosilac projekta razvoja Jedinstvenog muzejskog informacionog sistema Srbije – MISS, koji se od 1995. realizovao uz podršku Ministarstva kulture. To je podrazumevalo i obavezu muzeja Srbije da podatke o predmetima iz svog fonda integrišu u jedinstvenu evidenciju Centralnog registra. Podaci muzeja Srbije koji su tada dostavljeni Narodnom muzeju, njih više od 220.000, importovani su u novu, moderniju bazu podataka, koja je puštena u rad 2011. godine. Ovakav način dokumentovanja, u prvom redu muzejskih predmeta, odnosno kulturnih dobara, za Narodni muzej nije bio novost, budući da se još od 1992. građa digitalizovala u programu Klio, koji je bio baza za razvoj MISS-a. Danas je Muzejski informacioni sistem Srbije na prekretnici - kažu u Narodnom muzeju.
Odeljenje za arhivsku i dokumentarnu građu Narodnog muzeja vredno radi na procesu digitalizacije i do sada imaju veoma zapažene rezultate u toj oblasti. Veoma se vodi računa o mnogobrojnoj arhivskoj i dokumentarnoj građi, a proces digitalizovanja omogućava da se takva građa u potpunosti sačuva, bezbedno skladišti i bude dostupnija široj publici.
- Što se tiče građe koja se čuva i obrađuje u Odeljenju za arhivsku i dokumentarnu građu Narodnog muzeja, do sada je digitalizovano više od 20.000 jedinica, od kojih je jedan deo dostupan i široj javnosti, preko sajta Muzeja, na stranicama posvećenim pojedinim zbirkama, od praistorije do novog veka, kao i kroz priče objavljene u rubrici Zanimljivosti, kao što je Dnevnik Mihaila Valtrovića. Osim toga, na sajtu Muzeja mogu se naći i digitalizovana izdanja – Zbornik Narodnog muzeja za arheologiju, Zbornik Narodnog muzeja za istoriju umetnosti i Numizmatičar. U planu je digitalizacija kompletne periodike i svih kataloga i monografija koje više nisu u prodaji, čime će se široj publici omogućiti uvid u veliki deo neiscrpnog kulturnog blaga koje baštini Srbija, a koje čuva Narodni muzej u Beogradu - rečeno je iz Muzeja.
Narodni muzej u Beogradu prepoznao je značaj digitalizacije kulturnog nasleđa i potrebu za očuvanje nacionalnog identiteta, te se stoga procesom digitalizacije bavi na odgovoran, veoma profesionalan i uspešan način dugi niz godina.
OVAKVOG ''POBEDNIKA'' JOŠ NISTE VIDELI: Evo kako teče restauracija simbola Beograda! (VIDEO)
Srpsko kulturno nasleđe u sigurnim rukama: Godinu dana digitalizacije u SANU spasilo 160.000 stranica istorije
NAJVEĆI KULTURNI PROJEKTI: Digitalizacija u Istorijskom arhivu Beograda (VIDEO)
Umetnički kolaž Andreja Alfirevića: Izložba "SVETLO" donela "digitalnu renesansu" Beograđanima! (FOTO)
