NEKADA RUINA, A SADA NAJVELIČANSTVENIJI EVROPSKI TRG! Kako je ovaj deo prestonice postao "novi centar grada" (FOTO/VIDEO)
Nekada poput "štajge" a danas jedan od najveličanstvenijih trgova u Evropi
Početkom ove godine, otvoren je svečano rekonstruisani Savski Trg u Beogradu kao i Spomenik Stefanu Nemanji, na Savindan, 27. Januara uz prisustvo političkog rukovodstva Republike Srbije, Srpske i delom Crne Gore, kao i uz prisustvo mnoštvo znamenitih ličnosti.
OD TONE SMEĆA I BARAKA, DO NAJVEĆEG GRADILIŠTA U EVROPI: Beograd na vodi nekada i sada - projekat vredan 3,5 milijardi evra (FOTO)
NIKAD VEĆA ULAGANJA SRBIJE U SPORTSKU INFRASTRUKTURU: Pored nacionalnog stadiona, nići će VELELEPNI objekti širom zemlje!
Vučićeva diplomatija otvara i "gvozdena vrata": Sastanci sa više od 60 predsednika doprineli boljem životu građana
Ovaj deo Beograda bio je sasvim sigurno jedan od najružnijih i negledljivih, sve do dolaska sadašnje vlasti koja je raspisala konkurs za projekat rekonstrukcije. Te je tako nakon obnove postao i svojevrstan "novi centar grada".
Pre postavljanja spomenika rodonačelniku srpske države, Savski Trg je poprimio novi izgled. Ruiniran i u narodu nazivan žargonski "štajga" potpuno je rekonstruisan.
- Mi smo do pre nekoliko godina ovaj prostor zvali "štajga" i bio je simbol svega ruiniranog u Beogradu, a pogledajte kako sada prelepo izgleda - rekao je predsednik Vučić tokom razgovora sa radnicima neposredno pred svečano otvaranje.
Pogledajte kako je Savski Trg izgledao nekada:
Tokom 2019. godine, krenulo se sa intenzivnim radovima na rekonstrukciji. Ubrzo je ovaj deo grada došao do stadijuma neprepoznatljivosti i pretrpeo velike promene.
Rekonstrukcijom su obuhvaćeni fasada, krov i kompletna unutrašnjost istorijskog zdanja nekadašnje Glavne železničke stanice, što predstavlja srce celokupnog projekta.
Pogledajte kako trg izgleda nakon rekonstrukcije:
Ispred zgrade podignute 1884. godine, će upravo i biti postavljen spomenik velikom županu Stefanu Nemanji. Prvobitno je planirano da se nalazi u centru trga, ali je urbanističkim projektom izmešten uz desno krilo stare železničke stanice, da ne bi vizuelno zaklanjao glavni ulaz ovog zdanja.
Naravno, centralna figura na Trgu je Spomenik Stefanu Nemanji. U izradi spomenika kao i njegovom postavljanju učestvovalo je više od 120 ljudi, a delo je ruskog umetnika, vajara i skulptora Aleksandra Julijanoviča Rukavišnjikova, člana Ruske akademije umetnosti. Posvećeno je velikom županu Stefanu Nemanji, rodonačelniku srpske srednjovekovne dinastije Nemanjića.
Zanimljivo je da pre dolaska sadašnje vlasti na čelo države se niko nije setio, da jedna takva istorijska ličnost uopšte zaslužuje spomen obeležje. Međutim, i to se promenilo, a veličanstveni spomenik koji simbolizuje snagu srpske države iz vremena jednog od najznačajnijih srpskih vladara sada krasi Savski Trg koji je osim spomenika doživeo potpunu nov izgled.
Postavljanje i dopremanje spomenika iz Moskve poremetila je i pandemija koronavirusa 2020. godine, te je tako za četiri meseca odložena svečanost kao i otvaranje.
Postavljanje prvih delova postamenta je počeo 15. avgusta 2020. godine, dana 13. novembra 2020. godine, postavljeni su poslednji delovi statue, te se čitava kompozicija mogla videti u svom potpunom obliku. Spomenik je rađen od istog materijala i po istom principu kao spomenici pre 200 godina.
Postavljanje je naravno bilo u etapama zbog samih dimenzija spomenika, zajedno sa postamentom, spomenik je težak 80 tona i visok 23,5 metra te tako predstavlja najviši spomenik na teritoriji Srbije.
Spomenik predstavlja vladarsku figuru Stefana Nemanje u plemićkoj odori. U desnoj ruci se nalazi mač (prvobitno je u toj ruci držao krst, ipak kasnije je odlučeno da to bude mač), a u levoj ruci je Hilandarska povelja. Razlog zbog kog je došlo do ove promene oko koje je nastala i polemika je taj da je na kraju odlučeno da spomenik predstavlja Stefana Nemanju kao velikog župana i državnika, samim tim je i mač prikladniji simbol u odnosu na krst.
Polemika je pre svega bila oko toga, da li se odustalo od krsta zbog navodno insistiranja arapskih investitora iz obližnjeg Beograda na vodi. Tu dilemu je otklonio i sam skulptor Rukavišnjikov:
- Čuo sam da se u poslednje vreme govori o toj temi i da se postavlja pitanje zašto je krst zamenjen mačem? Navodi se i da je zamenjen u poslednjem trenutku. Pa, u poslednjem trenutku to ne bi bilo ni realno da se uradi. Naprotiv, zamenjeno je na početku. Mi smo dugo razmišljali i odlučili da, ipak, prikažemo Stefana Nemanju u svetovnoj odeći, a ne u duhovnoj i da treba da ga prikažemo kao čoveka koji je stvorio srpsku državnost. To je ono što je najvažnije. U konkretnom slučaju, mač ima smisla, on je pogodniji jer se silueta spomenika završava oštricom - rekao je član ruske akademije umetnosti.
Jedan od bitnijih deloma samog spomenika jeste i postament.
Postament je sačinjen od više elemenata. U osnovi, to je napukli vizantijski šlem, kao simbol Nemanjine borbe za nezavisnost od Romejskog carstva, iz koga izranja vladarsko žezlo, simbol vladarske moći. Rukavišnjikov navodi da je za model žezla koristio žezlo Svetog Save, koje je sačuvano i nalazi se u riznici manastira Mileševa i povremeno izlaže u Istorijskom muzeju Srbije, budući da takav predmet koji bi pripadao Stefanu Nemanji nije sačuvan, ali postoje osnovi za verovanje da je i sam posedovao slično žezlo.
Na postamentu se nalaze reljefi iz Nemanjinog života i srpske istorije za vreme njegove vladavine. Na prednjoj strani postamenta, odmah ispod spomeničke figure, nalazi se Studenički krst, jedan od prepoznatljivih simbola iz Nemanjine zadužbine manastira Studenica.
Sa spoljne strane postamenta, prikazani su manastir Studenica i manastir Hilandar, dve najznačajnije zadužbine Stefana Nemanje. Ostali reljefi su urađeni po ugledu na srpske freske, a jedan od njih je loza Nemanjića, po ugledu na fresku iz manastira Visoki Dečani u Metohiji.
Spomenik Stefanu Nemanji ujedno je i prvi spomenik u Srbiji podignut osnivaču srpske države. Razlika u odnosu na nekadašnji izgled Savskog Trga je enormna, a turisti sada imaju i povod više da posete Beograd.
