НЕКАДА РУИНА, А САДА НАЈВЕЛИЧАНСТВЕНИЈИ ЕВРОПСКИ ТРГ! Како је овај део престонице постао "нови центар града" (ФОТО/ВИДЕО)
Некада попут "штајге" а данас један од највеличанственијих тргова у Европи
Почетком ове године, отворен је свечано реконструисани Савски Трг у Београду као и Споменик Стефану Немањи, на Савиндан, 27. Јануара уз присуство политичког руководства Републике Србије, Српске и делом Црне Горе, као и уз присуство мноштво знаменитих личности.
ОД ТОНЕ СМЕЋА И БАРАКА, ДО НАЈВЕЋЕГ ГРАДИЛИШТА У ЕВРОПИ: Београд на води некада и сада - пројекат вредан 3,5 милијарди евра (ФОТО)
НИКАД ВЕЋА УЛАГАЊА СРБИЈЕ У СПОРТСКУ ИНФРАСТРУКТУРУ: Поред националног стадиона, нићи ће ВЕЛЕЛЕПНИ објекти широм земље!
Вучићева дипломатија отвара и "гвоздена врата": Састанци са више од 60 председника допринели бољем животу грађана
Овај део Београда био је сасвим сигурно један од најружнијих и негледљивих, све до доласка садашње власти која је расписала конкурс за пројекат реконструкције. Те је тако након обнове постао и својеврстан "нови центар града".
Пре постављања споменика родоначелнику српске државе, Савски Трг је попримио нови изглед. Руиниран и у народу називан жаргонски "штајга" потпуно је реконструисан.
- Ми смо до пре неколико година овај простор звали "штајга" и био је симбол свега руинираног у Београду, а погледајте како сада прелепо изгледа - рекао је председник Вучић током разговора са радницима непосредно пред свечано отварање.
Погледајте како је Савски Трг изгледао некада:
Током 2019. године, кренуло се са интензивним радовима на реконструкцији. Убрзо је овај део града дошао до стадијума непрепознатљивости и претрпео велике промене.
Реконструкцијом су обухваћени фасада, кров и комплетна унутрашњост историјског здања некадашње Главне железничке станице, што представља срце целокупног пројекта.
Погледајте како трг изгледа након реконструкције:
Испред зграде подигнуте 1884. године, ће управо и бити постављен споменик великом жупану Стефану Немањи. Првобитно је планирано да се налази у центру трга, али је урбанистичким пројектом измештен уз десно крило старе железничке станице, да не би визуелно заклањао главни улаз овог здања.
Наравно, централна фигура на Тргу је Споменик Стефану Немањи. У изради споменика као и његовом постављању учествовало је више од 120 људи, а дело је руског уметника, вајара и скулптора Александра Јулијановича Рукавишњикова, члана Руске академије уметности. Посвећено је великом жупану Стефану Немањи, родоначелнику српске средњовековне династије Немањића.
Занимљиво је да пре доласка садашње власти на чело државе се нико није сетио, да једна таква историјска личност уопште заслужује спомен обележје. Међутим, и то се променило, а величанствени споменик који симболизује снагу српске државе из времена једног од најзначајнијих српских владара сада краси Савски Трг који је осим споменика доживео потпуну нов изглед.
Постављање и допремање споменика из Москве пореметила је и пандемија коронавируса 2020. године, те је тако за четири месеца одложена свечаност као и отварање.
Постављање првих делова постамента је почео 15. августа 2020. године, дана 13. новембра 2020. године, постављени су последњи делови статуе, те се читава композиција могла видети у свом потпуном облику. Споменик је рађен од истог материјала и по истом принципу као споменици пре 200 година.
Постављање је наравно било у етапама због самих димензија споменика, заједно са постаментом, споменик је тежак 80 тона и висок 23,5 метра те тако представља највиши споменик на територији Србије.
Споменик представља владарску фигуру Стефана Немање у племићкој одори. У десној руци се налази мач (првобитно је у тој руци држао крст, ипак касније је одлучено да то буде мач), а у левој руци је Хиландарска повеља. Разлог због ког је дошло до ове промене око које је настала и полемика је тај да је на крају одлучено да споменик представља Стефана Немању као великог жупана и државника, самим тим је и мач прикладнији симбол у односу на крст.
Полемика је пре свега била око тога, да ли се одустало од крста због наводно инсистирања арапских инвеститора из оближњег Београда на води. Ту дилему је отклонио и сам скулптор Рукавишњиков:
- Чуо сам да се у последње време говори о тој теми и да се поставља питање зашто је крст замењен мачем? Наводи се и да је замењен у последњем тренутку. Па, у последњем тренутку то не би било ни реално да се уради. Напротив, замењено је на почетку. Ми смо дуго размишљали и одлучили да, ипак, прикажемо Стефана Немању у световној одећи, а не у духовној и да треба да га прикажемо као човека који је створио српску државност. То је оно што је најважније. У конкретном случају, мач има смисла, он је погоднији јер се силуета споменика завршава оштрицом - рекао је члан руске академије уметности.
Један од битнијих делома самог споменика јесте и постамент.
Постамент је сачињен од више елемената. У основи, то је напукли византијски шлем, као симбол Немањине борбе за независност од Ромејског царства, из кога израња владарско жезло, симбол владарске моћи. Рукавишњиков наводи да је за модел жезла користио жезло Светог Саве, које је сачувано и налази се у ризници манастира Милешева и повремено излаже у Историјском музеју Србије, будући да такав предмет који би припадао Стефану Немањи није сачуван, али постоје основи за веровање да је и сам поседовао слично жезло.
На постаменту се налазе рељефи из Немањиног живота и српске историје за време његове владавине. На предњој страни постамента, одмах испод споменичке фигуре, налази се Студенички крст, један од препознатљивих симбола из Немањине задужбине манастира Студеница.
Са спољне стране постамента, приказани су манастир Студеница и манастир Хиландар, две најзначајније задужбине Стефана Немање. Остали рељефи су урађени по угледу на српске фреске, а један од њих је лоза Немањића, по угледу на фреску из манастира Високи Дечани у Метохији.
Споменик Стефану Немањи уједно је и први споменик у Србији подигнут оснивачу српске државе. Разлика у односу на некадашњи изглед Савског Трга је енормна, а туристи сада имају и повод више да посете Београд.
