Odgovor na tekst "NEZAPAMĆEN BEZOBRAZLUK! Danima blokirao ulaz u dvorište kolima, komšije besne, a za problem niko nije nadležan"
Odgovor objavljujemo u celosti i bez izmena
Povodom teksta "NEZAPAMĆEN BEZOBRAZLUK! Danima blokirao ulaz u dvorište kolima, komšije besne, a za problem niko nije nadležan" koji je inicijalno objavio portal Kurir, a koji je portal SrbijaDanas.com prenela, objavljujemo odgovor Bojana Đapića.
Odgovor objavljujemo u celosti i bez izmena:
"Vašim Naslovom i sadražjem članka Vi ste mene i moju porodicu i porodicu moje sestre izložili poniženjima svih oblika što mi svakako ne zaslužujemo. Prikazali ste nas kao nemoralne i bahate, agresivne ljude, uzurpatore po proizvoljnoj volji, a da se niste upitali šta vi radite i sa čime se vi to bavite jer ste navukli javno mjenje na osudu mene i moje porodice i porodice moje sestre. Pri tom uopšte niste proverili pozadinu događaja i pravne subjekte u ovoj stvari. U svakoj društvenoj zajednici postoje ljudi raznih zdravstvenih stanja, obrazovanja, raznih moralnih i nemoralnih osobina, ali sva ta društva u Zakonu o javnom informisanju imaju obavezu da svoje novinare privedu moralnom kodeksu. U ovom slučaju radi se o zajedničkom dvorištu. Naši objekti smešteni su na dve kp parcele od kojih je jedna moga oca u korištenju u udelu 1/1, a druga kp parcela koja je ovde „predmet spora“ je u udelu zajednička još uvek među nama nepodeljena koju su dostavljači vaših informacija (Aleksandra Marelja) bespravno ogradili metalnom ogradom i prisvojili, i time onemogućili nama prilaz vozilima ili mogućnosti bilo kakvog parkinga na našoj kp parceli. Dajem vam na uvid deo dokumenata koji dokazuju da sam ja oštećena strana, a ne bahati građanin kako ste me ocrnili u vašem naslovu i tekstu članka.
U prilog toga navodim sledeće, i prilažem fotografije:
1.) Moja komšinica Aleksandra Marelja koja deli zajedničko dvorište sa nama svim stanarima, a ima nas četvoro, bespravno je ogradila metalnom ogradom deo dvorišta ispred svoje kuće.
2.) Nije vođen sudski vanparnični postupak kojim bi bila izvršena podela dvorišta u m2 kojim bi bilo određeno kolika kavadratura pripada svakom od objekata u dvorištu!
3.) Komšinica Aleksandra je sa svojim suprugom Mirkom, bratom, ocem i nekim drugim licima u pola noći jedne noći 2010.g.donela gotovu, urađenu, zavarenu metalnu ogradu i brzinski je zabetonirali ispred svoje kuće zauzimajući deo dvorišta koliko su procenili da njima treba da bi komfornije i komotnije živeli u zajedničkom dvorištu.
4.) Moj otac je pozvao građevinsku inspekciju koja je izašla na teren i donela “Zaključak o dozvoli izvršenja“ 04.08.2010.g. da Aleksandrin deda sada pokojni Jovanović Đura, odmah ukloni tu bespravnu metalnu ogradu, a što oni porodično nisu uradili ni do dana današnjeg , a uz pomoć oglušavanja građevinske inspekcije opštine Zemun...Proteklih godina bili su tu razni politički i njeni lična interesi... Prilažem kopiju Zaključka o dozvoli izvršenja.
5.) U unutrašnjem delu zajedničkog dvorišta postoji slobodna parcela čiji je korisnik moj otac u udelu 1/1 na koju bi mogao da parkiram kola, ALI do nje ne mogu da se „provučem“ kolima od metalne ograde jer je zauzela najveći deo dvorišta.
6.) Prošli mesec postigli smo usmeni dogovor da parkiram kola u delu te Aleksandrine metalne ograde, i Aleksandrin podstanar sa svojim kolima i ja sa svojim, i to je dobro funkcionisalo 10-tak dana, a onda je bez objašnjenja jedno jutro osvanuo katanac na vratima tog dela ograde i ja sam ostao bez mesta za parking i ponovo tražim parking po ulicama oko kuće. Tada sam zvao i MUP Zemun, Komunalnu policiju u Zemunu, Komunalnu inspekciju u Zemunu, Građevinsku inspekciju, ali niko mi nije pomogao da rešim problem i ostao sam bez zaštite institucija.
7.) Tako, obzirom je moj otac većinski vlasnik zemljišta SVE to koristi gospođa Aleksandra Marelja sa svojom porodicom i podstanarom, a ja i moja sestra nalazimo parkinge kružeći po okolnim ulicama, Novogradskoj, Prvomajskoj, Milana Uzelca...pa gde nađemo parking...
8.) Pošto su to ljudi upravo bahati i bezobrazni, pohlepni i samoživi, naročito gospođa Aleksandra Marelja, koja me je već mnogo puta blokirala svojim kolima u tom istom dvorištu, njen podstanar takođe pod njenim instrukcijama, do te mere da su zauzimali trotoar da su pešaci i deca i kolica morali obilaziti njihova kola na trotoaru gazeći po našoj vrlo, vrlo prometnoj ulici, zvao sam i pauk službu-dolazila je...,rešio sam da postupim isto pa sam zato parkirao kola da i gospođa Aleksandra oseti kako je to tražiti parking po ulici, a imati svoj parking u dvorištu koji ti drugi onemogućava da ga koristiš već ti ga uzurpira, i njeno i moje tj. moga oca –SVE to njena porodica koristi već 26 godina!! Moja porodica, tu sam odrastao, živimo skoro 30 godina u tom dvorištu i imamo objekte. I ta muka traje godinama, a Aleksandrina kola u dvorištu, naša na ulicama...
