Одговор на текст "НЕЗАПАМЋЕН БЕЗОБРАЗЛУК! Данима блокирао улаз у двориште колима, комшије бесне, а за проблем нико није надлежан"

Поводом текста "НЕЗАПАМЋЕН БЕЗОБРАЗЛУК! Данима блокирао улаз у двориште колима, комшије бесне, а за проблем нико није надлежан" који је иницијално објавио портал Курир, а који је портал SrbijaDanas.com пренела, објављујемо одговор Бојана Ђапића. 

Одговор објављујемо у целости и без измена: 

"Вашим Насловом и садражјем чланка Ви сте мене и моју породицу и породицу моје сестре изложили понижењима свих облика што ми свакако не заслужујемо. Приказали сте нас као неморалне и бахате, агресивне људе, узурпаторе по произвољној вољи, а да се нисте упитали шта ви радите и са чиме се ви то бавите јер сте навукли јавно мјење на осуду мене и моје породице и породице моје сестре. При том уопште нисте проверили позадину догађаја и правне субјекте у овој ствари. У свакој друштвеној заједници постоје људи разних здравствених стања, образовања, разних моралних и неморалних особина, али сва та друштва у Закону о јавном информисању имају обавезу да своје новинаре приведу моралном кодексу. У овом случају ради се о заједничком дворишту. Наши објекти смештени су на две кп парцеле од којих је једна мога оца у кориштењу у уделу 1/1, а друга кп парцела која је овде „предмет спора“ је у уделу заједничка још увек међу нама неподељена коју су достављачи ваших информација (Александра Мареља) бесправно оградили металном оградом и присвојили, и тиме онемогућили нама прилаз возилима или могућности било каквог  паркинга на нашој кп парцели. Дајем вам на увид део докумената који доказују да сам ја оштећена страна, а не бахати грађанин како сте ме оцрнили у вашем наслову и тексту чланка.

У прилог тога наводим следеће, и прилажем фотографије:

1.)  Моја комшиница Александра Мареља која дели заједничко двориште са нама свим станарима, а има нас четворо, бесправно  је оградила металном оградом део дворишта испред своје куће. 
2.)  Није вођен судски ванпарнични поступак којим би била извршена подела дворишта у м2 којим би било одређено колика кавадратура припада сваком од објеката у дворишту!
3.)  Комшиница Александра је са својим супругом Мирком, братом, оцем и неким другим лицима у пола ноћи једне ноћи 2010.г.донела готову, урађену, заварену металну ограду и брзински је забетонирали испред своје куће заузимајући део дворишта колико су проценили да њима треба да би комфорније и комотније живели у заједничком дворишту.
4.) Мој отац је позвао грађевинску инспекцију која је изашла на терен и донела “Закључак о дозволи извршења“ 04.08.2010.г. да Александрин деда сада покојни Јовановић Ђура, одмах уклони ту бесправну металну ограду, а што они породично нису урадили ни до дана данашњег , а уз помоћ оглушавања грађевинске инспекције општине Земун...Протеклих година били су ту разни политички и њени лична интереси... Прилажем копију Закључка о дозволи извршења.                                              
5.) У унутрашњем делу заједничког дворишта постоји слободна парцела чији је корисник мој отац у уделу 1/1 на коју би могао да паркирам кола, АЛИ до ње не могу да се „провучем“ колима од металне ограде јер је заузела највећи део дворишта.                                                   
6.) Прошли месец постигли смо усмени договор да паркирам кола у делу те Александрине металне ограде, и Александрин подстанар са својим колима и ја са својим, и то је добро функционисало 10-так дана, а онда је без објашњења једно јутро освануо катанац на вратима тог дела ограде и ја сам остао без места за паркинг и поново тражим паркинг по улицама око куће. Тада сам звао и  МУП Земун, Комуналну полицију у Земуну, Комуналну инспекцију у Земуну, Грађевинску инспекцију, али нико ми није помогао да решим проблем и остао сам без заштите институција.
7.)  Тако, обзиром је мој отац већински власник земљишта СВЕ то користи госпођа Александра Мареља са својом породицом и подстанаром, а ја и моја сестра налазимо паркинге кружећи по околним улицама, Новоградској, Првомајској, Милана Узелца...па где нађемо паркинг...
8.) Пошто су то људи управо бахати и безобразни, похлепни и саможиви, нарочито госпођа Александра Мареља, која ме је већ много пута блокирала својим колима у том истом дворишту, њен подстанар такође под њеним инструкцијама, до те мере да су заузимали тротоар да су пешаци и деца и колица морали обилазити њихова кола на тротоару газећи по нашој врло, врло прометној улици, звао сам и паук службу-долазила је...,решио сам да поступим исто па сам зато паркирао кола да и госпођа Александра осети како је то тражити паркинг по улици, а имати свој паркинг у дворишту који ти други онемогућава да га користиш већ ти га узурпира, и њено и  моје тј. мога оца –СВЕ то њена породица користи већ 26 година!! Моја породица, ту сам одрастао, живимо скоро 30 година у том дворишту и имамо објекте. И та мука траје годинама, а Александрина кола у дворишту, наша на улицама...