Evo šta je Fipronil, uzročnik hemijskog zagađenja kod kokošijih jaja
Skandal o zaraženim jajima prethodnih meseci potresao Stari kontinent
Fipronil je insekticid širokog spektra i koristi se kao pesticid za biljke ili za zaštitu pasa od buva i krpelja.
Stigle analize kokošijih jaja sa beogradskih pijaca: Uzorci ispravni
JKP Javno osvetljenje: Spisak beogradskih ulica gde će biti radovi dogradnje javnog osvetljenja
Fipronil uzrokuje poremećaj centralnog nervnog sistema insekata blokiranjem GABA hloridnog kanala i glutamat-hloridnog kanala (GluCl) ometajući prolazak hloridnog jona.
Međutim, ispostavilo se da je veoma otrovan za pčele pa je EU 2013. odlučila da ograniči korišćenje fipronila u poljoprivredi i da se ne sme koristiti za tretman semena kukuruza, ali i da ne sme doći u kontakt sa bilo kojom životinjom koja se koristi za ishranu ljudi ili se koristi za proizvodnju jaja ili mleka.
Fipronil pokazuje akutnu toksičnost i unosi se oralnim putem, kroz kožu ili inhalacijom, izazivajući pospanost, mučninu, povraćanje, uznemirenost i znojenje, a prema dosadašnjim saznanjima fipronil nije klasifikovan kao mutagen ili karcinogen, dok klinički znaci izlaganja fipronilu su generalno reverzibilni i spontano prolaze.
Da li će fipronil toksično delovati na čoveka zavisi od telesne težine i koncentracije fipronila u jajetu. Takozvana akutna referentna doza je 0,009 miligrama po kilogramu telesne težine. Preračunato to znači da za osobu od 75 kg maksimalna doza fipronila iznosi 0,675 miligrama dnevno – ili devet kontaminiranih jaja.
U trenutno nastaloj aferi u okviru EU, fipronil je najverovatnije sadržan u sredstvu za dezinfekciju Dega16 koje je korišćeno na farmama koka nosilja, za čišćenje boksova. Dega16 bi trebalo da se sastoji samo od eteričnih ulja, kao što su mentol i eukaliptus, ali je belgijski proizvođač očigledno tu umešao i fipronil.
U Belgiji, dostupni rezultati analize nivoa fipronila (mereni kao zbir fipronila i njegovog sulfon metabolita MB46136) kretali su se u jajima od 0.0031 mg/kg do 1.2 mg/kg, a u pilećem mesu od 0.0015 mg/kg do 0.0156 mg/kg. (Izvor: Nemački savezni institut za procenu rizika (BfR) - BfR Mišljenje broj 016/2017 od 30. jula 2017 godine)
Međutim, u okviru EU, kako je navedeno u Uredbi (EC) broj 396/2005 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. Februara 2005 godine, Maksimalni rezidualni nivo (MRL) fipronila u jajima postavljen je na granicu detekcije od 0.005 mg/kg, što navodi na mogućnost da se određuju i niže koncentracije. (Izvor: REGULATION (EC) NO 396/2005 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 23 February 2005 on maximum residue levels of pesticides in or on food and feed of plant and animal origin and amending Council Directive 91/414/EEC)
Procena zdravstvenog rizika ostataka fipronila izmerenog u kokošijim jajima i pilećem mesu uspostavlja se na osnovu Akutne Referentne Doze (ARfD) od 0.009 mg/kg telesne težine, proglašene od strane EFSA-e (2006), što prekoračenjem daje mogućnost akutnog zdravstvenog rizika putem kontaminiranih jaja i mesa kokošaka.
Akutne Referentne Doze (ARfD) predstavlja količinu supstance po kilogramu telesne mase koja se može uneti hranom tokom jednog dana bez vidljivog rizika za konzumenta.
Na osnovu toga vrše se analize velikog broja različitih vrsta i grupa pesticida koje imaju za cilj prevenciju potencijalne kontaminacije hrane i hrane za životinje i u najmanjim koncentracijama i zato je neophodno pratiti i primenjivati sve strožije zahteve koji se postavljaju na evropskom i svetskom nivou, ali i usavršavati kako ljudske resurse tako i težiti savremenoj opremi i instrumentima sa većom osetljivosti i sve nižim limitima detekcije i kvantifikacije.
Iz tog razloga, sama procedura sveobuhvatnog i detaljnog ispitivanja potencijalne kontaminacije nekim pesticidom zasnovana je na primarnoj monitoring analizi uspostavljajući pravilo detekcije da li je neki pesticid prisutan ili ne, a zatim se sekundarnom konformativnom analizom primenom vrlo osetljivih instrumenata visokih performansi, dobijaju kvalitetni podaci u kvantifikaciji i karakterizaciji analita koji zahteva naprednu analitičku selektivnost.
U evropskim komercijalnim i referentnim laboratorijama sprovode se ispitivanja ukoliko je moguće što većeg broja pesticida kojih za sada ima oko 1000, isključivo akreditovanim metodama koje su kao takve jedino validne u slučaju zakonskog spora, i to sa namerom da se detektuju i količinski odrede kako zakonom zabranjeni pesticidi, tako i oni čija je primena dozvoljena, ali čije vrednosti su ograničene maksimalnim rezidualnim limitima propisanih zakonom.
Počelo uređenje nove zelene površine na Vračaru
Sama ispitivanja nisu tipska i ne pretpostavlja se da li je neki pesticid prisutan ili ne, već se vrše ispitivanja što većeg broja pesticida, a eventualna pojava pika datog pesticida na hromatogramu ukazuje na njegovo prisustvo ili možda potencijalne smetnje, pa se konformativnom analizom na vrlo osetljivim i selektivnim instrumentima, niskog limita detekcije i kvantifikacije vrši kvalitetna karakterizacija, a u Republici Srbiji nema instrumenata odgovarajućih performansi koji se koriste u evropskim laboratorijama i zato su pojave kontaminacije i pri vrlo malim koncentracijama uvek prvo primećene u tim zemljama.
JKP „Gradske pijace“ ima potpisan Ugovor sa Naučnim institutom za veterinarstvo Srbije koji već 3 godine sprovodi analizu namirnica prema internom monitoring planu, a samim tim i fipronila sa konstatacijom da li ima prisustva ili ne, odnosno da odredi pesticide prisutne u većoj koncentraciji, ali je viši cilj ispitivanja ovih kontaminenata u određivanju što manjih koncentracija tzv. ’’tragova’’ i samim tim sprečavanju pojave negativnih posledica kako po zdravlje populacije tako i u zaštiti životne sredine, jer se veliki broj ovih kontaminenata karakteriše bioakumulacijom u tkivima i dužim vremenom raspada. Upravo iz tih razloga, JKP „Gradske pijace“ su poslale uzorke u referentnu laboratoriju za pesticide EU „Primoris“-Bugarska kako bi se utvrdilo tačno i precizno prisustvo fipronila.
