"PITANJE JE KADA ĆE SE NEKI KOVČEG IZ ZEMLJE POJAVITI" Uvek isto pitanje - ko je nadležan?
Centralno groblje ima oko 30.000 grobnih mesta, a u Ugovoru koji zakupci potpisuju, uz plaćanje godišnje takse od oko 1.500 dinara, piše da preduzeće Pogrebne usluge održava grobna mesta.
I sve je jasno u ugovoru, sem činjenice da je ovo groblje na klizištu. Godinama traju nesuglasice jer nadležni kažu da to održavanje ne podrazumeva sanaciju klizišta.
(FOTO) KO IH JE DOVEO OVDE!? Na pse i mačke u BLOKOVIMA smo navikli, ali OVE ŽIVOTINJE niko ne očekuje na beogradskim ulicama
IZLEĆE SA KOLOVOZA I UDARA U FONTANU: Isplivao snimak drame na Slaviji - vozač se uopšte ne pomera (VIDEO)
Strm teren, a aktiviralo se klizište. Pitanje je vremena kada će se neki kovčeg iz zemlje pojaviti, kaže zakupac grobnog mesta koji nije želeo pred kameru. Obraćao se Upravi groblja, ali kako kaže, oni tvrde da to nije u njihovoj nadležnosti.
- O grobnim mestima i njihovim obeležjima se staraju isključivo zakupci i oni su zaduženi za spoljni deo spomena, da brinu o bezbednosti, da ga periodično ispravljaju - kaže Marina Račić iz JKP Pogrebne usluge.
Centralno groblje prostire se na 14 hektara i ima oko 30.000 grobnih mesta, a u Ugovoru koji zakupci potpisuju, uz plaćanje godišnje takse od oko 1.500 dinara, piše da to preduzeće održava grobna mesta. Međutim, kažu nadležni, to održavanje ne podrazumeva sanaciju klizišta. Zakupci se mogu konsultovati sa Upravom groblja koja bi pomogla u pronalaženju izvođača radova, ali sanaciju moraju da plate iz svog džepa.
- Svakako bi neki delovi grobnog mesta trebalo da se obnavljaju na svakih 20 ili 25 godina jer je toliko i trajanje betona - navodi Račićeva.
Dr Uroš Đurić sa Građevinskog fakulteta navodi da su na grobljima problematične situacije zbog održavanja.
- Nije neophodno uvek pomerati i dirati postojeća grobna mesta, treba obezbediti staze, odvod za vode i zato su tu moguća klizišta - dodaje Đurić.
U Beogradu ima oko 1.700 klizišta. Za svako se koristi drugačije rešenje. Klizište na Centralnom groblju je specifično, ali rešenje postoji.
- Neko najjednostavnije rešenje je sprečavanje površinskih voda da uđu u zemlju, to je i preventiva, dakle kao kod kuća npr. tako i na javnim površinama - ukazuje Đurić.
Dr Miloš Marjanović sa katedre za građevinsku geotehniku Građevinskog fakulteta objašnjava da je moguće koristiti i gornje slojeve zemljišta i prebacivati ih u donje delove kako bi se napravila preraspodela i kontra teg.
Očigledno, sanacija je i komplikovana i skupa, pa bi nadležni, bez obzira na to što nije reč o redovnom održavanju, morali da se uključe u rešavanje problema.
