"ПИТАЊЕ ЈЕ КАДА ЋЕ СЕ НЕКИ КОВЧЕГ ИЗ ЗЕМЉЕ ПОЈАВИТИ" Увек исто питање - ко је надлежан?
Централно гробље има око 30.000 гробних места, а у Уговору који закупци потписују, уз плаћање годишње таксе од око 1.500 динара, пише да предузеће Погребне услуге одржава гробна места.
И све је јасно у уговору, сем чињенице да је ово гробље на клизишту. Годинама трају несугласице јер надлежни кажу да то одржавање не подразумева санацију клизишта.
(ФОТО) КО ИХ ЈЕ ДОВЕО ОВДЕ!? На псе и мачке у БЛОКОВИМА смо навикли, али ОВЕ ЖИВОТИЊЕ нико не очекује на београдским улицама
ИЗЛЕЋЕ СА КОЛОВОЗА И УДАРА У ФОНТАНУ: Испливао снимак драме на Славији - возач се уопште не помера (ВИДЕО)
Стрм терен, а активирало се клизиште. Питање је времена када ће се неки ковчег из земље појавити, каже закупац гробног места који није желео пред камеру. Обраћао се Управи гробља, али како каже, они тврде да то није у њиховој надлежности.
- О гробним местима и њиховим обележјима се старају искључиво закупци и они су задужени за спољни део спомена, да брину о безбедности, да га периодично исправљају - каже Марина Рачић из ЈКП Погребне услуге.
Централно гробље простире се на 14 хектара и има око 30.000 гробних места, а у Уговору који закупци потписују, уз плаћање годишње таксе од око 1.500 динара, пише да то предузеће одржава гробна места. Међутим, кажу надлежни, то одржавање не подразумева санацију клизишта. Закупци се могу консултовати са Управом гробља која би помогла у проналажењу извођача радова, али санацију морају да плате из свог џепа.
- Свакако би неки делови гробног места требало да се обнављају на сваких 20 или 25 година јер је толико и трајање бетона - наводи Рачићева.
Др Урош Ђурић са Грађевинског факултета наводи да су на гробљима проблематичне ситуације због одржавања.
- Није неопходно увек померати и дирати постојећа гробна места, треба обезбедити стазе, одвод за воде и зато су ту могућа клизишта - додаје Ђурић.
У Београду има око 1.700 клизишта. За свако се користи другачије решење. Клизиште на Централном гробљу је специфично, али решење постоји.
- Неко најједноставније решење је спречавање површинских вода да уђу у земљу, то је и превентива, дакле као код кућа нпр. тако и на јавним површинама - указује Ђурић.
Др Милош Марјановић са катедре за грађевинску геотехнику Грађевинског факултета објашњава да је могуће користити и горње слојеве земљишта и пребацивати их у доње делове како би се направила прерасподела и контра тег.
Очигледно, санација је и компликована и скупа, па би надлежни, без обзира на то што није реч о редовном одржавању, морали да се укључе у решавање проблема.
