Počinje borba za opstanak vrabaca u Beogradu
Naše pernate komšije zavise od nas
Pred stručnjacima iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je nov izazov - istraživanje brojnosti vrabaca u Beogradu, a tim ornitologa će tokom istraživanja popisati brojnost vrabaca pokućara i poljskih vrabaca na teritoriji opštine Stari grad.
Pročitajte i:
Na osnovu istraživanja prvi put će se u delu prestonice detaljnije proceniti brojnost naših pernatih komšija. Cilj istraživanja je i da se sazna koji faktori utiču na njihov opstanak.
- Moj utisak je da je vrabaca ranije bilo mnogo više. Naše istraživanje bi pomoglo da se pronađu mogući faktori smanjenja brojnosti vrabaca kao što su dostupnost hrane, borba za opstanak sa drugim gradskim vrstama i odgovarajuća staništa. Na ovaj način bismo načinili prvi korak ka zaštiti ove nama bliske vrste i sačuvali simbol grada - kaže Marijana Demajo iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca: vrabac pokućar (Passer domesticus), poljski vrabac (Passer montanus) i španski vrabac (Passer hispaniolensis).
Vrabac pokućar je najpoznatiji i najbrojniji. Široko je rasprostranjena vrsta i pratilac je ljudskih naselja širom Srbije. Zahvaljujući čoveku je rasprostranjen na svim kontinentima osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje.
U novije vreme zabeleženo je smanjenje brojnosti širom Evrope.
Vrapci su naše komšije i zavise od nas. Gradovi su njihova staništa ali u novije vreme postavlja se pitanje da li je u njima dovoljno hrane i skloništa kao nekad.
