Vesić: Politika slomljenog prozora

Nisam ni sumnjao da će se naći oni koji će opravdavati pokušaj uništavanja fontane na Slaviji. Kao što ima onih koji se hvale i slikaju kada unište tek obnovljene fasade.  Kao što je bilo onih koji su na predizbornoj konvenciji Đilasa, Jankovića i Jeremića aplaudirali požaru u jednom od stanova u okviru kompleksa "Beograd na vodi" u kome su povređeni radnici.

Kao što ima onih koji se raduju ili koriste svaku nesreću koja se dogodi, bilo da je nečija smrt, poplava, grad, vejavica ili oluja, nadajući se da će to izazvati nezadovoljstvo ljudi, a njih, koji sami Vučiću ne mogu ništa, dovesti na vlast. U našem društvu postoji agresivna, isfrustrirana i politizovana manjina koja teroriše većinu građana koji žele da se Srbija i Beograd razvijaju. Zato je bacanje deterdženta u fontanu na Slaviji, tokom prošle nedelje, samo nastavak kampanje te agresivne manjine. Šest meseci ranije, početkom septembra, u organizovanoj akciji, bačen je deterdžent u šest gradskih fontana među kojima su i one na Trgu Nikole Pašića, Tašmajdanu i Trgu Republike.

U završnici predizborne kampanje anarhistička organizacija čiji je simbol patka, koja je slavno propala na gradskim izborima, održala je performans na fontani na Slaviji i uništila dva reflektora. To je deo politike, koja je s pravom nazvana "kretenskom", ove isfrustrirane političke manjine koja umesto programa nudi rušenje, nasilje i uništavanje javne svojine.

Beograd nije jedini veliki grad koji se suočava sa ovom vrstom huliganstva. Njujork je do izbora legendarnog gradonačelnika Rudolfa Đulijanija bio jedan od najnebezbednijih i najprljavijih gradova u SAD. Kada je Đulijani postao gradonačelnik sproveo je u praksi "Politiku slomljenog prozora" zasnovanu na "Teoriji slomljenog prozora" čiji je autor čuveni američki socijalni psiholog Filip Zimbardo. Prema toj teoriji tamo gde se ne obraća pažnja na sitne prekršaje i krivična dela i ne reaguje se odmah, dolazi do uvećanja krivičnih dela i kad je reč o intenzitetu i težini krivičnih dela.

Đulijani je hrabro istupio sa stavom da su grafiti na zgradama i ubistva deo istog kontinuuma i da društveno okruženje koje toleriše jedno kriminalno delo šalje poruku da će tolerisati i drugo, daleko teže kriminalno ponašanje. Brzom i udruženom reakcijom sistema, od policije do samih građana, stvorena je klima koja obeshrabruje prestupnike. Zato je danas Njujork mnogo bezbedniji i uređeniji grad. U narednom periodu pokušaćemo da uradimo nešto poput Đulijanija, odnosno obratićemo pažnju na svaki prestup, a sve aktivnosti državnih organa koordinisaće posebno gradsko telo.

U zgradi, u kojoj huligani slome prozor, ispišu grafit na fasadi ili unište rekvizite na dečjem igralištu ispred zgrade, ohrabrivaćemo stanare da preko izabranih predstavnika, uz pomoć gradske opštine i grada, brzo poprave štetu. Zajedno sa stanarima prijavićemo krivično delo i obaveštavaćemo ih o ishodu hvatanja počinioca. Tamo gde se slomljeni prozor ne popravi, gde se grafit ne obriše ili ne popravi slomljeni rekvizit na dečjem igralištu, šalje se poruka počiniocima i ostalim delikventima da je to teritorija pogodna za nova, veća i opasnija krivična dela. Brzom reakcijom stiče se poverenje građana jer će dela na koja niko do sad nije želeo da obrati pažnju biti tretirana adekvatno drugim krivičnim delima. Poznajući naš mentalitet neće biti lako sprovesti ovakav projekat, ali bićemo uporni.

Kada građani vide prve rezultate sve više njih će učestvovati u projektu zaštite grada od huligana. U ovaj poduhvat biće uključeni svi državni organi, od lokalnih policijskih stanica, komunalne policije, centara za socijalni rad do udruženja građana i samih građana, što direktno, a što preko stambenih zajednica. Samo svi zajedno, udruženi u borbi protiv huligana možemo da pobedimo.

Sadašnja vlast jednako tretira centar i periferiju: Vesić održao tribinu u Jajincima (FOTO)

Da li su svi koji uništavaju javnu svojinu ili ruže grad politički motivisani? Naravno da nisu. Nasilnici se do sada nisu suočavali sa jasnim stavom društva da je to što rade nedopustivo i kažnjivo. Pored toga, nasilnici dobijaju podršku  marginalnih političkih grupa koje ih ohrabruju i daju im političku podršku jer veruju da tako stvaraju probleme vlastima!? U demokratijama vlast se dobija i gubi na izborima. U Beogradu su izbori upravo održani i na njima je ubedljivo pobedila sadašnja vlast, a opozicija je do nogu potučena.

Vlast gradi infrastrukturu ili javne objekte na osnovu programa za koji je dobila podršku birača. To može da se ne sviđa onima koji su izgubili izbore, ali im ne daje pravo da te objekte uništavaju jer su oni svojina svih građana. Zato je podrška svakom činu huliganstva saučesništvo. Beograd će narednih godina postati još uređeniji i čistiji grad sa manje grafita i komunalnog nereda. Važan preduslov za to je odluka grada da se, poput Njujorka, uhvati u koštac sa ovim društvenim problemom.

Ipak, to neće biti dovoljno. Da bi ova borba uspela, neophodno je da u njoj učestvuju svi nadležni državni organi ali i građani što je najvažnije. Sami treba da odlučimo da li želimo da nam grad bude uređen i čist, da fasade ne budu naružene grafitima, da se ne uništavaju dečja igrališta i spomenici, da se borimo protiv vršnjačkog i svakog drugog nasilja uključujući i nasilje nad ženama i društveno osetljivim grupama, da vlasnici životinja čiste nered koji njihovi ljubimci ostavljaju i da osudimo svakog ko se ponaša suprotno ovim normama.

Da li će opozicija učestvovati u ovome ili ne, manje je važno. Ako žele dobrodošli su, a ako ne žele biće to ko zna koji put da su protiv svog naroda.