Znate li koja je najstarija kafana u prestonici? Saznajte gde su se krili srpski boemi i gde je patrijarh jeo pasulj i salatu!
Ne može se potceniti uloga kafane u životu našeg naroda jer je tradicija otvaranja kafana stara skoro 500 godina, a Beograd i Srbija bili su i mesto prve kafane u Evropi.
Kada govorimo o Beogradu, o njegovoj istoriji, kulturi, njeovom razvoju i simbolima koji ga opisuju i predstavljaju ljudima širom naše zemlje, ali i na prostorima van nje, moramo spomenuti kafane.
Kafane, srpske kafane, kafane u Beogradu koje nigde na svetu nisu kao naše... One imaju dušu, prijatnu atmosferu, muziku koja upotpuni svaku radost, a tugu učini lakšom. Spaja prijatelje, vere, religije, ljude, stvara nova prijateljstva i poznanstva, nove ljubavi..
ZEMUN PO SVOJOJ SPECIFIČNOSTI OSVAJA SRCA MNOGIH: Zavirite u kulu Gardoš i doživite Beograd na pravi način (VIDEO)
Kafane u kojima su se donosile najbitnije političke odluke, u kojima su nastale najlepše sevdalinke, najpoznatije knjige, najlepše ljubavne pesme, mesto na kome su se nalazile sve informacije, mesto koje je spajalo pisce, muzičare, pesnike, glumce, političare... Kafane koje pišu potpuno neku drugu, novu, lepu priču i stvaraju najlepše uspomene.
Ne može se potceniti uloga kafane u životu našeg naroda jer je tradicija otvaranja kafana stara skoro 500 godina, a Beograd i Srbija bili su i mesto prve kafane u Evropi.
Prema zvaničnim istorijskim podacima, prva kafana otvorena u Evropi nalazila se u Beogradu, negde na Dorćolu. Koncept kafane na naše prostore doneli su Turci, a prvu kafanu otvorili su godinu dana nakon što je Beograd pao pod vlast Osmanlija - 1522. godine. Čak je i sam Carigrad prvu kafanu dobio tri godine kasnije. Nažalost ne postoje nikakvi istorijski podaci o nazivu kafane, tačnoj lokaciji, izgledu i vlasniku.
Ono što se pisalo i prenelo generacijama kasnije jeste informacija da se u njoj služila crna, truska kafa, ali i čibuci i nargile. Postoje neke priče da se ova kafana nalazila na ušću Save i Dunava, ali to nije potvrđeno.
Ono što se zna jeste da je pre 195 godina otvorena najstarija aktivna kafana u Beogradu, koja je od 2007. godine pod vlasništvom Grada Beograda - kafana Znak pitanja.
Smeštena u jednoj od najstarijih kuća u Beogradu, kafana Znak pitanja otvorena je davne 1823. godine i od tada radi neprekidno. Podigao ju je Naum Ičko, po nalogu kneza Miloša, a nakon smrti Nauma kuća je dodeljena lekaru Ećim-Tomi Kostiću, koji je od nje napravio kafanu.
Kafana pod imenom - Znak pitanja
Prvi naziv kafane bio je Srpska kafana, pa Ećin-Tomina kafana, međutim ovo se nije zadržalo, jer je tokom godina svaki novi vlasnik menjao i samo ime kafane. Po zapisima pamti se i naziv Kod pastira (1878. godina).
Ipak današnje ime kafana je dobila slučajno i potpuno iz inata.
Prethodio joj je naziv "Kod Saborne crkve", međutim to nije bilo u skladu sa Uredbom o mehanama, ali ni sa mišljenjem crkvene vlasti. Tadašnji vlasnik je iz protesta, do okončanja spora sa vlastima, na ulaz stavio znak pitanja "?" i to je ostalo do danas.
Stroga pravila u kafani - zabranjeno pušenje, pljuvanje i psovanje
Miloš Obrenović doneo je zakone kojima su uređena pravila ovakvih ugostiteljskih objekata.
Od materijala kojima je mogla kafana da se izradi, do toga koliko je žena moglo da služi u jednom objektu. Kafana Znak pitanja bila je jedina u kojoj je bilo zabranjeno pušenje, pljuvanje i psovanje. Miloš Obrenović je ovo pravilo propisao iz poštovanja jer se kafana nalazila preko puta Saborne crvke.
Patrijarh Pavle posećivao najstariju kafanu
U kafanu su svraćale brojne poznate ličnosti, a među njima i Vuk Karadžić. U novije vreme, pamti se da je patrijarh Pavle voleo da svrati na pasulj, salatu i običnu vodu.
Akademija primenjenih umenosti je u blizini, zna se da su slikari, studenti i profesori posećivali kafanu, a gradom kruži i legenda da su se u kafani polagali ispiti.
Beograđani spasioci spomenika kulture i najstarije kafane
Zahvaljujući Beograđanima ova kafana je ostala izgledom i namenom ono što je i bila pre skoro 200 godina. Kafana Znak pitanja prešla je sve istorijske i kulturne vrednosti i postala je institucija za sebe.
Naime, još u Beogrdskim opštinskim novinama iz 1940. godine pisalo se da su mnogi želeli da kupe kafanu od vlasnika Pavlovića. On ih je odbijao, želeći da sačuva kafanu za budeća pokoljenja i zato što je smatrao da zgradu treba da otkupi samo opština. Želeo je da je proda opštini samo pod uslovom da se održava i zauvek očuva onakva kakva je bila.
Po završetku rata, 1946. godine kafana Znak pitanja je proglašena za spomenik kulture, ali je 1959. godine finalno oduzeta kafedžiji Pavloviću i pretvorena u društveno vlasništvo. Kafana ni tada nije menjala svoju namenu.
Ipak, početkom 21. veka, u procesu privatizacije, pojavljuju se priče o privatizaciji i ovog objekta. Tada je UTP Varoš kapija, restoran osnovan 1962. godine koji je raspolagao kafanom, zakazo tender-aukciju za prodaju kafane sa početnom cenom od 2.500 evra po kvadratnom metru. Tender je na kraju poništen, a Beograđani su se pobunili.
Otpor zaposlenih u kafani, ali i raznih javnih ličnosti se isplatio. Peticiju za zaustavljanje privatizacije potpisalo je 2.563 građana i Vlada Srbije 2007. godine donosi odluku da izuzme restoran od procesa privatizacije i prepiše ga Gradu Beogradu kao spomenik kulture.
