On je bio PRVI "PARTIMANIJAK" U SRBIJI: Diskoteka "Kod Laze Šećera" bila je hit, ali je iz jednog razloga EKSPRESNO ZATVORENA
"Diskoteka kod Laze" je bila centar noćnog života i obavezna stanica velikih svetskih zvezda
Beograd je poznat kao prestonica noćnog izlaska, ne samo vikendom, već svakim danom i često se nalazi na spisku gradova koji se preporučuju upravo iz tog razloga. Zato naravno ne čudi što je upravo prva diskoteka u Srbiji otvorena u Beogradu, 24. aprila 1967. godine.
Godinu dana ranije u podrumu zgrade na adresi Svetogorska 17 grupa mladih ljudi skupljala se kod Lazara Šećerovića da sluša ploče. Kuća je inače pripadala njegovom pradedi Jeremu Grujiću, a kako su se okupljanja učestila, podrum je „skockan“ i tako je otvoren klub kod Laze Šećera.
MRTVOG SU GA SE PLAŠILI, A ONDA GA I FOTOGRAFISALI: Četnički major od kog su Austrougari drhtali
MISTERIOZNO UBISTVO NA SRPSKOM DVORU: Princ Đorđe se našao usred skandala, a onda je napustio presto
VELIKI SRPSKI GLUMAC BEŽAO JE IZ LOGORA ČAK 11 PUTA: Koliko god da su ga čuvali utekao bi vojničkoj čizmi
Diskoteku su osnovali Milan Šećerović, Saša Nikolić i Brana Samardžić, po ugovoru na parisku diskoteku „Castel“, koja postoji i danas.
Klub je bio dekorisan tapetama, imao je šank, nekoliko separea, a puštala se nova strana muzika. Tako se i prvi put pojavljuje koncept u kojem mladi igraju sami i sami mogu da dođu u klub. Na samom otvaranju pojavili su se novinari, čitava trupa pozorišta Atelje 212, ali i dosta mladih.
Žurevi i večernja okupljanja predstavljali su novinu i u društvenim shvatanjima u Srbiji. Na primer, devojke su mogle da dolaze same, da se zabavljaju i igraju, bez muške pratnje. Koreograf i balerina, Lokica Stefanović, tu je izvodila svoj čuveni ples po kom se kasnije i proslavila.
Slušale su se najnovije ploče, koje su stizale iz Londona i Pariza, što je predstavljalo ogromnu senzaciju u gradu. Prve večeri, pojavili su se neki od najeminentnijih beogradskih intelektualaca, poput Mire Trailović, Jovana Ćirilova, slikara Ivana Tabakovića, i čuvenog pesnika nadrealiste Dušana Matića.
Radno vreme kluba bilo je svakog dana od 18.30 do ponoći, a ulaz je bio slobodan. Neretko se zabava posle ponoći selila u Lazin stan iznad, što je podrazumevalo after-party na neki način. Podijum je uvek bio pun, a pojavili su se i prvi didžejevi koji su vrteli ploče.
"Diskoteka kod Laze" je bila centar noćnog života i obavezna stanica velikih svetskih zvezda poput Omara Šarifa, Marize Berenson, Alena Delona i drugih, koje su u to vreme posećivale Beograd.
Ipak nije sve bilo tako veselo. Loša mišljanja o diskoteci išla su od osude kluba da ruši moral socijalističke omladine, do toga da se radi o središtu CIA-e i špijuna.
Diskoteka upravo zbog toga nije dugo "poživela" i nakon godinu dana zvanično je ugašena na sednici Vrhovnog saveta SFRJ. Podrum kod "Kod Laze Šećera" je zvanično bio zatvoren, ali su se žurke suptilno i polu-krišom preselile u stan iznad i prokrčile put beogradskom noćnom životu kakav vrlo dobro poznajemo danas.
