Он је био ПРВИ "ПАРТИМАНИЈАК" У СРБИЈИ: Дискотека "Код Лазе Шећера" била је хит, али је из једног разлога ЕКСПРЕСНО ЗАТВОРЕНА
"Дискотека код Лазе" је била центар ноћног живота и обавезна станица великих светских звезда
Београд је познат као престоница ноћног изласка, не само викендом, већ сваким даном и често се налази на списку градова који се препоручују управо из тог разлога. Зато наравно не чуди што је управо прва дискотека у Србији отворена у Београду, 24. априла 1967. године.
Годину дана раније у подруму зграде на адреси Светогорска 17 група младих људи скупљала се код Лазара Шећеровића да слуша плоче. Кућа је иначе припадала његовом прадеди Јерему Грујићу, а како су се окупљања учестила, подрум је „скоцкан“ и тако је отворен клуб код Лазе Шећера.
МРТВОГ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ, А ОНДА ГА И ФОТОГРАФИСАЛИ: Четнички мајор од ког су Аустроугари дрхтали
МИСТЕРИОЗНО УБИСТВО НА СРПСКОМ ДВОРУ: Принц Ђорђе се нашао усред скандала, а онда је напустио престо
ВЕЛИКИ СРПСКИ ГЛУМАЦ БЕЖАО ЈЕ ИЗ ЛОГОРА ЧАК 11 ПУТА: Колико год да су га чували утекао би војничкој чизми
Дискотеку су основали Милан Шећеровић, Саша Николић и Брана Самарџић, по уговору на париску дискотеку „Цастел“, која постоји и данас.
Клуб је био декорисан тапетама, имао је шанк, неколико сепареа, а пуштала се нова страна музика. Тако се и први пут појављује концепт у којем млади играју сами и сами могу да дођу у клуб. На самом отварању појавили су се новинари, читава трупа позоришта Атеље 212, али и доста младих.
Журеви и вечерња окупљања представљали су новину и у друштвеним схватањима у Србији. На пример, девојке су могле да долазе саме, да се забављају и играју, без мушке пратње. Кореограф и балерина, Локица Стефановић, ту је изводила свој чувени плес по ком се касније и прославила.
Слушале су се најновије плоче, које су стизале из Лондона и Париза, што је представљало огромну сензацију у граду. Прве вечери, појавили су се неки од најеминентнијих београдских интелектуалаца, попут Мире Траиловић, Јована Ћирилова, сликара Ивана Табаковића, и чувеног песника надреалисте Душана Матића.
Радно време клуба било је сваког дана од 18.30 до поноћи, а улаз је био слободан. Неретко се забава после поноћи селила у Лазин стан изнад, што је подразумевало after-party на неки начин. Подијум је увек био пун, а појавили су се и први диџејеви који су вртели плоче.
"Дискотека код Лазе" је била центар ноћног живота и обавезна станица великих светских звезда попут Омара Шарифа, Маризе Беренсон, Алена Делона и других, које су у то време посећивале Београд.
Ипак није све било тако весело. Лоша мишљања о дискотеци ишла су од осуде клуба да руши морал социјалистичке омладине, до тога да се ради о средишту ЦИА-е и шпијуна.
Дискотека управо због тога није дуго "поживела" и након годину дана званично је угашена на седници Врховног савета СФРЈ. Подрум код "Код Лазе Шећера" је званично био затворен, али су се журке суптилно и полу-кришом преселиле у стан изнад и прокрчиле пут београдском ноћном животу какав врло добро познајемо данас.
