Večni heroj Beograda: Ovako je "Pobednik" dobio novi sjaj nakon 91 godine, a evo šta o njemu do sada nismo znali

Da Srbija misli o svojim obeležjima, kulturnoj baštini i onome što joj je ostalo kroz istoriju, jasno se može videti kroz primer restauriranog spomenika Pobednik na Kalemegdanu. Grad Beograd i nadalje nastoji da ulaže u spomenike, a javnost treba više podsećati na njihovu zaštitu.

Spomenik Pobedniku podignut je 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Čine ga bronzana muška figura, rad vajara Ivana Meštrovića i postament koji je koncipiran u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kockastoj bazi, autorsko delo arhitekte Petra Bajalovića.

Obzirom da je tokom godina propadao, spomenik je kompletno sređen za samo četiri meseca, a Beograd je dobio svoj simbol, ali u potpuno novom sjaju. I verovali ili ne - posle 91. godinu.

Rad na njegovoj obnovi započet je u oktobru 2019. godine, kako se on ne bi više naginjao (utvrđeno je tada da je pomeren za 30 centimetara u jednu stranu), a zatim se pristupilo skidanju same sklupture koja je restaurirana u ateljeu vajara Zorana Kuzmanovića u Smederevu.

Uložen veliki trud i novac

Srbija je za restauraciju "Pobednika" izdvojila oko 200.000 evra. Na samoj skulpturi bilo je neophodno intervenisati na 60 mesta, 30 i nešto rupa je postojalo od metaka i gelera, bilo je i pukotina na mestima na kojima su prethodno zavareni delovi bili rastavljeni, pa je unutar spomenika prodirala voda i pravila ostećenja.

Tokom procesa restauracije, tim stručnjaka u ateljeu otklonio je višak bronze koja se nalazila na nosu skulpture. Taj višak verovatno je bio posledica greške u originalnom kalupu. Rekonstrukcija oštećenog dela urađena je bronzom potpuno istog sastava. Urađen je i najoštećeniji deo kružnog postamenta ispod skulpture od odgovarajućeg kamena istog porekla i geološke starosti kao originalni.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Vlada Srbije dogovorili su da pokrenu jednu akciju u kojoj će izabrati deset do dvadeset najznačajnijih spomenika kulture i onda pozvati društveno odgovorne kompanije koje će donirati novac za njihovo održavanje.

Zanimljivosti o "Pobedniku"

Rad na spomeniku počeo je 1913. i trajao osam meseci. Meštrović je vajao i oblikovao skulpturu u kalupima i fiskulturnoj sali osnovne škole u ulici Kralja Petra I. Na sreću spomenik je izbegao uništenje za vreme Prvog svetskog rata jer je pred sam početak bio poslat u Austrougarsku, u Češku na livenje, gde je ostao do kraja rata.

Prvobitna namena tadašnjeg predsednika opštine Beograd, Ljubomira Davidovića i drugih gradskih čelnika bila je da se spomenik postavi na Terazijama, najprometnijoj ulici da bi simbolizovao poraz Otomanske imperije i njihovo proterivanje sa Balkanskog poluostrva. Međutim, nakon što su počeli pripremni radovi na kopanju temelja za postavljanje spomenika, izbio je skandal. Beogradska javnost je osporavala postavljanje spomenika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta.

Jednima je smetalo što je izliven nag muškarac, drugima to što ne predstavlja junaka Balkanskih ratova, a trećima to što nema nacionalnih obeležja i što podseća na starogrčke modele. Nakon dugih polemika, rasprava i kritika odlučeno je da skulptura dobija svoje mesto na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave.

Na kraju je rešeno da spomenik zauzme svoje mesto u Beogradskoj tvrđavi, na njenom najvišem bedemu blizu Pašinog konaka. Tvrđava je uzeta kao element koji povezuje obe poražene imperije koje su je gradile u prošlosti sa cijem da okupiraju Srbiju i kontrolišu Balkan.

Spomenik Pobedniku predstavlja oslobođenje ovog mesta koji za Srbe ima veliki značaj. Označava pobedu nad feudalizmom, ropstvom, dok sama nagost spomenika predstavlja izlazak iz mračnog srednjeg veka i ulazak u renesansu. Sivi soko na levoj ruci simboliše budnost i pazi da se pobeđene sile ne probude ponovo, dok mač u desnoj ruci simboliše novu pobedu ako se to ikada desi.

Takođe postoji teorija da je sam položaj spomenika, činjenica da je njegova nagost okrenuta ka poraženoj Austro-Ugarskoj a pozadina ka Pašinom konaku i Istanbulu, takođe poruka silama koje su tu nekada vladale.

Spomenik je svečano otkriven 1928. godine, za vreme proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta i Srpske pobede u ratovima od 1912. do 1918. godine. Dnevno ispod njega prođe preko 5000 turista, što spomenik čini našim najfotografisanijim i najpopularnijim spomenikom.