Вечни херој Београда: Овако је "Победник" добио нови сјај након 91 године, а ево шта о њему до сада нисмо знали

Да Србија мисли о својим обележјима, културној баштини и ономе што јој је остало кроз историју, јасно се може видети кроз пример рестаурираног споменика Победник на Калемегдану. Град Београд и надаље настоји да улаже у споменике, а јавност треба више подсећати на њихову заштиту.

Споменик Победнику подигнут је 1928. године на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Чине га бронзана мушка фигура, рад вајара Ивана Мештровића и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој коцкастој бази, ауторско дело архитекте Петра Бајаловића.

Обзиром да је током година пропадао, споменик је комплетно сређен за само четири месеца, а Београд је добио свој симбол, али у потпуно новом сјају. И веровали или не - после 91. годину.

Рад на његовој обнови започет је у октобру 2019. године, како се он не би више нагињао (утврђено је тада да је померен за 30 центиметара у једну страну), а затим се приступило скидању саме склуптуре која је рестаурирана у атељеу вајара Зорана Кузмановића у Смедереву.

Уложен велики труд и новац

Србија је за рестаурацију "Победника" издвојила око 200.000 евра. На самој скулптури било је неопходно интервенисати на 60 места, 30 и нешто рупа је постојало од метака и гелера, било је и пукотина на местима на којима су претходно заварени делови били растављени, па је унутар споменика продирала вода и правила остећења.

Током процеса рестаурације, тим стручњака у атељеу отклонио је вишак бронзе која се налазила на носу скулптуре. Тај вишак вероватно је био последица грешке у оригиналном калупу. Реконструкција оштећеног дела урађена је бронзом потпуно истог састава. Урађен је и најоштећенији део кружног постамента испод скулптуре од одговарајућег камена истог порекла и геолошке старости као оригинални.

Завод за заштиту споменика културе града Београда и Влада Србије договорили су да покрену једну акцију у којој ће изабрати десет до двадесет најзначајнијих споменика културе и онда позвати друштвено одговорне компаније које ће донирати новац за њихово одржавање.

Занимљивости о "Победнику"

Рад на споменику почео је 1913. и трајао осам месеци. Мештровић је вајао и обликовао скулптуру у калупима и фискултурној сали основне школе у улици Краља Петра И. На срећу споменик је избегао уништење за време Првог светског рата јер је пред сам почетак био послат у Аустроугарску, у Чешку на ливење, где је остао до краја рата.

Првобитна намена тадашњег председника општине Београд, Љубомира Давидовића и других градских челника била је да се споменик постави на Теразијама, најпрометнијој улици да би симболизовао пораз Отоманске империје и њихово протеривање са Балканског полуострва. Међутим, након што су почели припремни радови на копању темеља за постављање споменика, избио је скандал. Београдска јавност је оспоравала постављање споменика на Теразијама са моралног и уметничког аспекта.

Једнима је сметало што је изливен наг мушкарац, другима то што не представља јунака Балканских ратова, а трећима то што нема националних обележја и што подсећа на старогрчке моделе. Након дугих полемика, расправа и критика одлучено је да скулптура добија своје место на платоу Горњег града Београдске тврђаве.

На крају је решено да споменик заузме своје место у Београдској тврђави, на њеном највишем бедему близу Пашиног конака. Тврђава је узета као елемент који повезује обе поражене империје које су је градиле у прошлости са цијем да окупирају Србију и контролишу Балкан.

Споменик Победнику представља ослобођење овог места који за Србе има велики значај. Означава победу над феудализмом, ропством, док сама нагост споменика представља излазак из мрачног средњег века и улазак у ренесансу. Сиви соко на левој руци симболише будност и пази да се побеђене силе не пробуде поново, док мач у десној руци симболише нову победу ако се то икада деси.

Такође постоји теорија да је сам положај споменика, чињеница да је његова нагост окренута ка пораженој Аустро-Угарској а позадина ка Пашином конаку и Истанбулу, такође порука силама које су ту некада владале.

Споменик је свечано откривен 1928. године, за време прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта и Српске победе у ратовима од 1912. до 1918. године. Дневно испод њега прође преко 5000 туриста, што споменик чини нашим најфотографисанијим и најпопуларнијим спомеником.