Viđate ih svakog dana, rade 24 sata, a zbog Beograđana rizikuju svoje živote (FOTO)

Osnovna delatnost im je održavanje atmosferske i fekalne kanalizacije, koju čine kolektori, cevna mreža i slivnici. U sklopu održavanja kanalizacione mreže funkcioniše pogon koji se bavi sanacijom defekata i kvarova na kanalizacionoj mreži.

Sistem se održava redovno – preventivno i interventno: vrše se odgušenja, saniraju izlivanja i čiste slivnici.

Čišćenje kolektora spada u najteže poslove održavanja kanlizacije, jer se radi na dubini, u klaustrofobičnom prostoru i zagađenoj atmosferi. Radnici, radi svoje zaštite, moraju da prođu lekarske preglede i prime odgovarajuće vakcine.

Za ovu vrstu posla koriste se specijalna vozila, sa mašinskom nadogradnjom i usisno – potisnim dejstvom. Njima se većinom vadi organski mulj koji teče kroz fekalnu kanalizaciju. Na terenu smo zatekli vozilo koje u svom kapacitetu ima 5 kubika vode za ispiranje i jedan deo cisterne od 7,5 kubika za mulj koji se usisa iz kolektora. Uz njega je stajala i ručna saka, koja služi da se krupni otpad sakuplja i nosi na istovarište gde se odlaže takva vrsta otpada.

Ponekad nije dovoljno samo mašinsko čišćenje, već je potrebno da se kolektor čisti i ručno. Tada je potreban ulazak radnika u kolektor.

Direktor sektora kanalizacione mreže Darinka Cokić, objašnjava kako funkcioniše ceo postupak čišćenja kolektora. Prvo se otvore šahtovi na deonici određenoj za čišćenje, kako bi se ona izvetrila i smanjila količina štetnih gasova u kanalskoj atmosferi. Kada se to obavi, u kolektor ulazi radnik koji ispituje kanalizacionu atmosferu specijalnim aparatom.

- Aparat kojim se mere štetni, opasni, zapaljivi i eksplozivni gasovi upozorava na njihovo prisusustvo u svrhu bezbednosti radnika.

Šta je multi gas detektor?

Multi gas detektor je aparat koji meri nivoe šest vrsta gasova, koji mogu biti toksični i eksplozivni, i nivo kiseonika.

Pre nego što radnici uđu u šahtu da rade, prvo se izmeri nivo gasova u okruženju u kom će raditi. Ukoliko se alarm oglasi, radnici ne silaze u kolektor nego se preduzimaju mere da se omogući normalan rad.

- Važno je da radnici imaju iskustva i da ne paniče kada siđu u kolektor, i zato vodimo računa da jedan radnik ne silazi sam već da idu u parovima. U slučaju da se tokom rada oglasi alarm, rad se odmah prekida i radnici izlaze napolje. Ukoliko se radi u okruženju gde su gasovi stalno prisutni, radnici se opremaju bocom sa kiseonikom i maskom. Za ovaj vid posla je potrebna posebna obuka.

Ovaj aparat se redovno baždari, svakih šest meseci ide na kalibraciju radi dobijanja sertifikata o ispravnosti za rad. Ima mogućnost povezivanja bežičnom vezom sa drugim aparatima i praćenja rezultata očitavanja sa površine terena.

- Prilikom silaska u kolektor, radnici imaju zaštitna odela, šlemove, prsluke, cipele, čizme, a ukoliko situacija zahteva, koriste i maske koje pokrivaju celo lice i boce sa kiseonikom, što se retko dešava. Pre nego što prvi put uđe u šaht, svaki radnik mora da prođe obuku na pogonu.

Direktor sektora kanalizacione mreže kaže da građani najčešće zovu zbog uspora u tečenju i zagušenja kanalizacije, a prosečno vreme za otklanjanja kvara zavisi od toga koliko prijava stigne u datom momentu.

- Ako je poziva malo, mi to veoma brzo rešimo, a ako ima više prijava onda se one rešavaju po prioritetu: prvo se interveniše na lokacijama gde je došlo do izlivanja kanalizacije u objekte - u podrume, suterene, a zatim se rešavaju ostale prijave. Vreme odziva po prijavi je od pola sata do par sati, ali trudimo se da sve bude rešeno u istoj smeni kada je poziv primljen - rekla je Darinka Cokić.

Naša sagovornica kaže da razumevanje građana postoji i da su strpljivi. Ipak, apeluje na sve Beograđane da vode računa šta i gde bacaju.

Darinka ističe da je, što se kanalizacionog sistema tiče, situacija u urbanom delu prilično dobra, jer je tu rađeno u skladu sa planskom dokumentacijom. Najviše problema ima na rubnim područjima gde postoji divlja gradnja, pa je usled nedostatka infrastrukture prisutno dosta neuslovnih kanalizacionih mreža, nedovoljnog kapaciteta i loše izvedenih. Naravno, svakodnevno se radi se na poboljšanju ovih uslova.

Broj radnika u kanalizacionom sistemu čini oko 400 ljudi, uglavnom muškaraca, starosne strukture od 25 do 50 godina.

Kako kaže naša sagovornica, najviše posla ima kada su kiše dugotrajne jer velika količina vode ulazi u sistem.

- U toku nedelje, u uobičajenim uslovima, imamo oko stotinak intervencija, a kada su kiše obilne onda imamo dnevno i do 100 izlazaka na teren. U takvim slučajevima izlazimo sa maksimalnim brojem ekipa kako bismo sve postigli.

Najpre je potrebno pozvati Кontakt centar Beogradskog vodovoda i kanalizacije na broj telefona 3-606-606. Prijava se prosleđuje glavnom dispičaru, a zatim ekipama na održavanju kanalizacije, koje izlaze na teren i rešavaju problem.

- Potrebno je da postoji kultura korišćenja kanalizacije. Vlažne maramice ili dečije pelene, kartonski krugovi od toalet papira koji se ne razlažu, glavice kupusa, dečija kolica, kofe, lopate, građevinski materijal, razne bočice, kompjuterska oprema i monitori, sve smo to izvlačili iz cevi. To ne sme da bude sadržaj gradske kanalizacije, jer se upravo zbog toga dešavaju kvarovi, otežano tečenje i zagušenja.

Kako je objasnila Darinka Cokić, ukoliko svi budemo vodili računa, imaćemo dvostruku korist. Кao prvo, građani neće imati problema sa kanalizacijom, ona će biti protočnija.

- A kao drugo, biće manje intervencija a samim tim i troškovi održavanja će biti niži.