Виђате их сваког дана, раде 24 сата, а због Београђана ризикују своје животе (ФОТО)

Основна делатност им је одржавање атмосферске и фекалне канализације, коју чине колектори, цевна мрежа и сливници. У склопу одржавања канализационе мреже функционише погон који се бави санацијом дефеката и кварова на канализационој мрежи.

Систем се одржава редовно – превентивно и интервентно: врше се одгушења, санирају изливања и чисте сливници.

Чишћење колектора спада у најтеже послове одржавања канлизације, јер се ради на дубини, у клаустрофобичном простору и загађеној атмосфери. Радници, ради своје заштите, морају да прођу лекарске прегледе и приме одговарајуће вакцине.

За ову врсту посла користе се специјална возила, са машинском надоградњом и усисно – потисним дејством. Њима се већином вади органски муљ који тече кроз фекалну канализацију. На терену смо затекли возило које у свом капацитету има 5 кубика воде за испирање и један део цистерне од 7,5 кубика за муљ који се усиса из колектора. Уз њега је стајала и ручна сака, која служи да се крупни отпад сакупља и носи на истовариште где се одлаже таква врста отпада.

Понекад није довољно само машинско чишћење, већ је потребно да се колектор чисти и ручно. Тада је потребан улазак радника у колектор.

Директор сектора канализационе мреже Даринка Цокић, објашњава како функционише цео поступак чишћења колектора. Прво се отворе шахтови на деоници одређеној за чишћење, како би се она изветрила и смањила количина штетних гасова у каналској атмосфери. Када се то обави, у колектор улази радник који испитује канализациону атмосферу специјалним апаратом.

- Апарат којим се мере штетни, опасни, запаљиви и експлозивни гасови упозорава на њихово присусуство у сврху безбедности радника.

Шта је мулти гас детектор?

Мулти гас детектор је апарат који мери нивое шест врста гасова, који могу бити токсични и експлозивни, и ниво кисеоника.

Пре него што радници уђу у шахту да раде, прво се измери ниво гасова у окружењу у ком ће радити. Уколико се аларм огласи, радници не силазе у колектор него се предузимају мере да се омогући нормалан рад.

- Важно је да радници имају искуства и да не паниче када сиђу у колектор, и зато водимо рачуна да један радник не силази сам већ да иду у паровима. У случају да се током рада огласи аларм, рад се одмах прекида и радници излазе напоље. Уколико се ради у окружењу где су гасови стално присутни, радници се опремају боцом са кисеоником и маском. За овај вид посла је потребна посебна обука.

Овај апарат се редовно баждари, сваких шест месеци иде на калибрацију ради добијања сертификата о исправности за рад. Има могућност повезивања бежичном везом са другим апаратима и праћења резултата очитавања са површине терена.

- Приликом силаска у колектор, радници имају заштитна одела, шлемове, прслуке, ципеле, чизме, а уколико ситуација захтева, користе и маске које покривају цело лице и боце са кисеоником, што се ретко дешава. Пре него што први пут уђе у шахт, сваки радник мора да прође обуку на погону.

Директор сектора канализационе мреже каже да грађани најчешће зову због успора у течењу и загушења канализације, а просечно време за отклањања квара зависи од тога колико пријава стигне у датом моменту.

- Ако је позива мало, ми то веома брзо решимо, а ако има више пријава онда се оне решавају по приоритету: прво се интервенише на локацијама где је дошло до изливања канализације у објекте - у подруме, сутерене, а затим се решавају остале пријаве. Време одзива по пријави је од пола сата до пар сати, али трудимо се да све буде решено у истој смени када је позив примљен - рекла је Даринка Цокић.

Наша саговорница каже да разумевање грађана постоји и да су стрпљиви. Ипак, апелује на све Београђане да воде рачуна шта и где бацају.

Даринка истиче да је, што се канализационог система тиче, ситуација у урбаном делу прилично добра, јер је ту рађено у складу са планском документацијом. Највише проблема има на рубним подручјима где постоји дивља градња, па је услед недостатка инфраструктуре присутно доста неусловних канализационих мрежа, недовољног капацитета и лоше изведених. Наравно, свакодневно се ради се на побољшању ових услова.

Број радника у канализационом систему чини око 400 људи, углавном мушкараца, старосне структуре од 25 до 50 година.

Како каже наша саговорница, највише посла има када су кише дуготрајне јер велика количина воде улази у систем.

- У току недеље, у уобичајеним условима, имамо око стотинак интервенција, а када су кише обилне онда имамо дневно и до 100 излазака на терен. У таквим случајевима излазимо са максималним бројем екипа како бисмо све постигли.

Најпре је потребно позвати Контакт центар Београдског водовода и канализације на број телефона 3-606-606. Пријава се прослеђује главном диспичару, а затим екипама на одржавању канализације, које излазе на терен и решавају проблем.

- Потребно је да постоји култура коришћења канализације. Влажне марамице или дечије пелене, картонски кругови од тоалет папира који се не разлажу, главице купуса, дечија колица, кофе, лопате, грађевински материјал, разне бочице, компјутерска опрема и монитори, све смо то извлачили из цеви. То не сме да буде садржај градске канализације, јер се управо због тога дешавају кварови, отежано течење и загушења.

Како је објаснила Даринка Цокић, уколико сви будемо водили рачуна, имаћемо двоструку корист. Као прво, грађани неће имати проблема са канализацијом, она ће бити проточнија.

- А као друго, биће мање интервенција а самим тим и трошкови одржавања ће бити нижи.