Zoran Radojičić, prvi na listi SNS: Beograd je oduvek bio moj IZBOR
Direktor Univerzitetske dečje klinike "Tiršova" bez dileme ušao u političku arenu
Direktor Univerzitetske dečje klinike "Tiršova" prof. dr Zoran Radojičić kaže da nije imao nikakvu dilemu da stane na čelo izborne liste "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd".
Pročitajte i :
Kao glavni razlog za to navodi činjenicu da veoma ceni rad i ume da prepozna one koji se istinski, nesebično trude i stvaraju.
- U tom smislu prepoznajem energiju Aleksandra Vučića i iskrenu želju da Srbiju učini lepšim i boljim mestom za život njenih građana. Moj otac je bio bagerista na kopovima rudnika i kao izuzetno vredan čovek uspeo je da mi pruži mogućnost da se školujem i postanem ovo što sam danas. Moji roditelji su verovali u mene i trudili su se da mi obezbede šansu da ostvarim svoje potencijale. Kao otac dvojice sinova ni u jednom trenutku neću stajati po strani i čekati da se drugi bore za njihovu budućnost i budućnost ostale dece. Maksim Gorki je rekao: "Deca, to su naše sutrašnje sudije" - ističe Radojičić.
Koliko su za vas značajne promene u Beogradu?
- U odnosu na prethodni period, Beograd je sasvim drugi grad. Uočljiv je veliki napredak. Naša prestonica sve više postaje onakav grad kakav zaslužuje da bude, svetska metropola sa sebi svojstvenim karakterom. Na kraju krajeva, grad postaje mesto u koje dolaze ljudi iz celog sveta, a ranije su gledali da ga zaobiđu.
Jovanov: Jedini cilj im je da se ponovo u Srbiji uspostavi sistem u kome mogu bezbrižno da kradu
Koje vas od tih promena posebno čine srećnim?
- Ponosan sam kada vidim toliko turista. Definitivno, nema dileme da kad čovek prošeta gradom vidi razliku. Vidljivo je novo lice Starog grada. Sve je više novih fasada. Podjednako se vodi briga i o prigradskim mestima. Gradi se, a to pokreće celokupnu privredu, opšti napredak. Obilićev venac, Kosančićev venac, Kalemegdan, Pionirski park, "Beograd na vodi", sve su to vidljivi dokazi da grad doživljava promenu velikih razmera. Konačno, se na scenu vratio Muzej savremene umetnosti, uskoro će i Narodni muzej biti ponovo otvoren. A to nije samo stvar Beograda. Reč je o kulturnoj strategiji čitave nacije.
Beograd je moj izbor
Imali ste šansu da se profesionalno usavršavate u SAD i drugim zemljama, ali ste ipak odlučili da ostanete u svom gradu? Zbog čega?
- Beograd je uvek bio moj svestan izbor. Boravio sam u mnogim velikim gradovima i imao sam ponude da u nekima od njih ostanem da živim i gradim karijeru. Moji roditelji, Ivan i Ika, poreklom su sa Zlatibora. Zapravo, to je malo lepo romantično mesto tridesetak kilometara od turističkog dela Zlatibora iza Ljubiša, koje se zove Bela Reka. Odatle smo se preselili u Kostolac. Živeli smo potom u Majdanpeku do mog drugog razreda srednje škole, a onda se preselili u Lazarevac. Tu sam završio srednju školu. Nikada se ne bih odrekao Beograda i Srbije.
Kako doživljavate Beograd?
- Kao grad svoje i sve one dece sa kojom se svakodnevno susrećem. Želim da Beograd pre svega bude zdraviji grad. U svim aspektima. Taj cilj je i dosad bio povezan sa mojim profesionalnim angažmanom. Prihvatanjem ponude kojom mi je predsednik ukazao poverenje želim samo da nastavim da radim na ostvarivanju tog cilja, ali ovoga puta kroz širi okvir.
Pored izgradnje "Tiršove 2" na kojim projektima ćete još insistirati?
- Pre svega, želim da napomenem da ja nikada neću odustati od "Tiršove 2". Izgradnja savremene dečje bolnica je moj cilj. Predsednik mi je već ukazao poverenje, nadam se da će se građani svojim izborom tome pridružiti. Mnogo toga je u planu da se uradi, želim da nastavimo dobre projekte i damo dodatnu energiju razvojem novih. Beograđani sanjaju i metro, treba dalje raditi na infrastrukturi, ulagati u kulturu i sport. Mnogo je posla pred nama.
Kako ste odlučili da upišete medicinu i postanete lekar?
- Bio sam veliki idealista i maštao sam da budem lekar u svom selu. Moj ujak, takođe lekar, radio je u Nemačkoj i on je bitno uticao na moj izbor. Posao doktora ne može svako da radi, pre svega zbog odgovornosti koju nosi. Najveći deo i najteži deo je uvek odgovornost.
Da li vam je već tada bila želja da lečite decu?
- Dečja hirurgija je nešto posebno, nešto najsloženije i najuzvišenije u medicini. To je bio razlog zašto sam se odlučio za ovu oblast. Ne postoji ništa što donosi veće zadovoljstvo od zdravog, srećnog i nasmejanog deteta.
Naprednjaci OŠTRO odgovorili: Članovi lopovsko - tajkunske koalicije PRIČAJU LAŽI
Postoji jedan snimak na kojem razgovarate sa devojčicom i pripremate je za operaciju. Da li to uvek radite?
- Imam dobar odnos sa svojim malim pacijentima i sa porodicama. Poverenje je uzajamno, oni veruju u moju procenu, a ja verujem u njihovu hrabrost.
Da li su ostvareni svi vaši snovi što se tiče medicine?
- Želim da razvijemo transplantaciju jetre od živih donora kod dece u Srbiji i da još snažnije zaživi transplantacija bubrega, kao i da unapredimo organizaciju ove važne oblasti medicine.
Imate li vremena za sport ili hobi?
- Plivam i trčim na Tašmajdanu. Puno vremena provodim sa knjigom, tako kažu moji sinovi... Uglavnom su to psihologija i beletristika...
Da li idete na Zlatibor?
- Volim da odem u svoje selo i da svoju decu povezujem sa tim krajem, sa korenima i poreklom. Ali nadasve volim Beograd. Uvek se setim reči Duška Radovića: "Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno". Ali, ja ipak želim više... Za svoje Beograđane i svoj Beograd.
Ko su bili vaši uzori?
- Doktor Sava Perović bio je moj idol. Sve kolege koje su imale kontakt sa Savom Perovićem na ovaj ili onaj način, imale su korist od te njegove energije koja je bila čudesna, zaista je bio genijalac. Nas dvadesetak iz njegovog tima postigli smo značajne rezultate u karijeri. On je pomerao granice. Kada sam nekom prilikom bio na kongresu u Americi, jedan kolega je rekao pred nekoliko hiljada ljudi: "Američka urologije pre Save Perovića i posle njega nije ista". Moje publikacije su uglavnom bile povezane sa radom sa njim i bitno je uticao na mene, kao i moj ujak.