ISPIŠI ME IZ ŠKOLE ILI ĆE ME ONI UBITI... Vapaj devojčice koja je preživela vršnjačko nasilje
Devojčica je od 5. razreda trpela nasilje
- Strahovi ostaju i kada se đačka klupa napusti - priča Zorana A., majka devojčice koja je i u osnovnoj školi bila žrtva vršnjačkog nasilja.
Priča o strašnom napadu troje đaka na učenicu aranđelovačke Tehničke škole, mnoge je roditelje uznemirila, naorčito Zoranu A., čija je ćerka, kako tvrdi, od petog razreda ugledne beogradske osmoletke prolazila kroz pakao.
Pročitajte i:
- Sve je bilo potpuno normalno do tada, a onda su odjednom krenule priče da je ona šugava. Grupica od petoro-šestoro đaka, sa devojčicama na čelu, počela je da je omalovažava, da dezinfikuje ruke nakon što ih ona dodirne. Uskoro, niko iz odeljenja nije želeo da se druži sa njom, a kada su išli na izlet, sedela je sama u autobusu - priseća se Zorana sa gorčinom u glasu.
Kako kaže, prvo je pokušala da razgovara sa roditeljima te dece.
- Uveravali su me da je to samo šala. Međutim, to je otišlo toliko daleko, da ni deca iz susednog odeljenja nisu želela da se druže s njom. Obavestila sam i razrednog starešinu, pedagoga, psihologa, direktora… molila da imamo roditeljski sastanak sa ovom temom. Ali, niko nije reagovao, iako su svi znali za problem - priča Zorana u neverici.
Pošto sam ispisala dete i prijavila sve prosvetnoj inspekciji, rekli su mi da je slučaj vršnjačkog nasilja zastareo, tvrdi majka Zorana A.
Kako kaže, njena ćerka se iz škole vraćala toliko izmučena, da se čak i gušila, a morale su da idu i kod kardiologa.
- Kupovala sam i knjige o vršnjačkom nasilju i delila ih po školi u nadi da će deca shvatiti da je to što rade ružno. Umesto toga, jednog dana grupa devojčica ju je nabila u ćošak fiskulturne sale i toliko vređala, da mi je ćerka jednostavno rekla "ispiši me iz škole ili će me oni ubiti" - priča Zorana, i dodaje da je ćerku ispisala.
- Kada sam obavestila prosvetnu inspekciju, rekli su mi da je kasno. Tada sam shvatila da me je kolektiv škole upravo i zavlačio dok to ne zastari. Mi smo možda učinile pogrešnu stvar, pobegle od svega toga, ali verujte mi, kada vršnjačko nasilje počne, nemoguće ga je zaustaviti - ističe Zorana.
Kako ona kaže, iako je prošlo nekoliko godina od tada, vreme nije uspelo da obriše sve rane.
- Ona je nesigurna, misli da će drugarice prestati da se viđaju sa njom ako ih nekada odbije da se vide. Kada je birala srednju školu, izabrala je onu u koju niko od tih devojčica koje su se maltretirale ne ide. Znate, njoj se niko nikada nije izvinio zbog svega, a čak je i direktor, koji je saslušavao tu decu, priznao da je sve što su joj radili jezivo. Moj apel svim roditeljima koji proživljavaju isto je da budu uz svoje dete i da ne veruju školi - ističe Zorana.
