ИСПИШИ МЕ ИЗ ШКОЛЕ ИЛИ ЋЕ МЕ ОНИ УБИТИ... Вапај девојчице која је преживела вршњачко насиље

- Страхови остају и када се ђачка клупа напусти - прича Зорана А., мајка девојчице која је и у основној школи била жртва вршњачког насиља.

Прича о страшном нападу троје ђака на ученицу аранђеловачке Техничке школе, многе је родитеље узнемирила, наорчито Зорану А., чија је ћерка, како тврди, од петог разреда угледне београдске осмолетке пролазила кроз пакао.

- Све је било потпуно нормално до тада, а онда су одједном кренуле приче да је она шугава. Групица од петоро-шесторо ђака, са девојчицама на челу, почела је да је омаловажава, да дезинфикује руке након што их она додирне. Ускоро, нико из одељења није желео да се дружи са њом, а када су ишли на излет, седела је сама у аутобусу - присећа се Зорана са горчином у гласу.

Како каже, прво је покушала да разговара са родитељима те деце.

- Уверавали су ме да је то само шала. Међутим, то је отишло толико далеко, да ни деца из суседног одељења нису желела да се друже с њом. Обавестила сам и разредног старешину, педагога, психолога, директора… молила да имамо родитељски састанак са овом темом. Али, нико није реаговао, иако су сви знали за проблем - прича Зорана у неверици.

Пошто сам исписала дете и пријавила све просветној инспекцији, рекли су ми да је случај вршњачког насиља застарео, тврди мајка Зорана А.

Како каже, њена ћерка се из школе враћала толико измучена, да се чак и гушила, а морале су да иду и код кардиолога.

- Куповала сам и књиге о вршњачком насиљу и делила их по школи у нади да ће деца схватити да је то што раде ружно. Уместо тога, једног дана група девојчица ју је набила у ћошак фискултурне сале и толико вређала, да ми је ћерка једноставно рекла "испиши ме из школе или ће ме они убити" - прича Зорана, и додаје да је ћерку исписала.

- Када сам обавестила просветну инспекцију, рекли су ми да је касно. Тада сам схватила да ме је колектив школе управо и завлачио док то не застари. Ми смо можда учиниле погрешну ствар, побегле од свега тога, али верујте ми, када вршњачко насиље почне, немогуће га је зауставити - истиче Зорана.

Како она каже, иако је прошло неколико година од тада, време није успело да обрише све ране.

- Она је несигурна, мисли да ће другарице престати да се виђају са њом ако их некада одбије да се виде. Када је бирала средњу школу, изабрала је ону у коју нико од тих девојчица које су се малтретирале не иде. Знате, њој се нико никада није извинио због свега, а чак је и директор, који је саслушавао ту децу, признао да је све што су јој радили језиво. Мој апел свим родитељима који проживљавају исто је да буду уз своје дете и да не верују школи - истиче Зорана.