PRVA KONFERENCIJA O VRŠNJAČKOM NASILJU: Da nijedno dete više ne digne ruku na sebe NIKADA! (FOTO)
Čuvajmo našu decu
Na samom početku koordinatorka konferencije "Drug nije meta" Ivana Milenković zahvalila se svim prisutnima podsetivši da je Srbija Danas.com na ovom projektu radila dve godine i da se nada da će ono što danas čuju koristiti i deci i roditeljima.
Alarmantna statistika o kojoj se pričalo u okviru prve panel diskusije ,,Ko je ukrao drugarstvo“ pokazuje da je svako četvrto dete žrtva vršnjačkog nasilja.
Govorili su Snežana Marković savetnica u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Biljana Kikić Grujić ispred Centra za sprečavanje devijantnog ponašanja kod mladih, psiholog Dobrinka Kuzmanović i docentkinja pravnih nauka i kreatorka Aleksinog zakona Dragana Ćorić.
Na prvo pitanje, zašto su deca danas sve agresivnija, prva je odgovorila Dobrinka Kuzmanović:
- Ako kažemo da jesu nasilniji nego nekada, to možemo da obrazložimo jer i nasilja ima mnogo u okruženju, ali sa druge strane možemo reći da ipak nasilje ne pokazuje trend rasta. Problem je što je danas sve jače digitalno nasilje jer svaka mlada osoba ima neki digitalni uređaj ili je korisnik nekih društvenih mreži, rekla je Dobrinka.
Ona je naglasila da je internet koristan, ali da se njegovom pojavom pojavila nova vrsta nasilja - DIGITALNO NASILJE.
Neki od primera ovog vida nasilja jesu: uznemiravanje putem mobilnog telefona, putem socijalnih mreža što podrazumeva otvaranje lažnih profila, uznemiravanja preko poruka, mesindžera, postavljanje tuđih slika bez odobrenja.
Snežana Marković, rekla je da je važno da su internet i društvene mreže deo naše svakodnevnice i da to moramo da prihvatimo. Veliki broj dece je stalno na internetu i to roditelji moraju da znaju. Nastavnici takođe moraju biti upućeni šta se dešava na internetu, bez obzira da li ih nervira sama pojava ove mreže.
- Kada govorimo o internetu, moramo da znamo da je on deo svakodnevnog života mladih. Mi imamo ozbiljnih problema jer smo ušli u ovaj digitalni svet nespremni. Za sve starije generacije ovo je zaista nešto novo. Škole se plaše da li će pogrešiti i smatram da nismo dovoljno informisani, ni građani, ali ni institucije, objasnila je Biljana Kikić Grujić iz Centra za sprečavanje devijantnog ponašanja kod mladih.
Ona je takođe objasnila da na internetu ne postoji nešto što nije bilo pre 15 godina, samo je u drugom obliku, digitalno. Mnogo veći broj ljudi vidi to maltretiranje i ismevanje nekog deteta. Kako kaže najveći problem jeste ukoliko učenik ili roditelj ne prijavi da njegovo dete trpi nasilje, da ne može da se očekuje da škola to primeti.
Dragana Ćorić, zamolila je sve prisutne dobro poslušaju priču jedne trinaestogodišnje devojčice koja se doselila u drugi grad i samim tim i promenila školu. "Devojčicu su zvali „dođoš“! Spalili su joj knjige nasred učionice. Tukli su je i maltretirali, a samo što je bila nova u razredu. Bila je drugačija, volela je prirodne nauke i u njima je bila odlična. Pomagala je svima, ali posle kontrolnog ili pismenog njih nekoliko učenika čekalo i pretuklo. Jedne zime, skinuli su joj jaknu na dvorištu. Dva dečaka su je držala, a ostale devojčice i dečaci su je gađali ledenicama u grudi... Imala je polomljena rebra i nije mogla da ide u školu...
Kako kaže jedan od najvećih problema kada se dogodi ovo nasilje jeste što svi koji to trpe misle da su oni krivi jer su možda drugačiji od svih.
- Iako vam roditelji nekada „smaraju „ , kako vi kažete, ili smatrate da ne mogu da vas razumeju, grešite. Ukoliko imate problem, uvek morate prvo roditeljima da kažete, naglasila je Dragana, a na to sve dovezala i Dobrinka izneći podatke jednog istraživanje gde je utvrđeno da mnogo više dece svoje probleme prvo kažu svojim drugovima, a ne roditeljima.
Kako kaže najbitnije je da roditelji znaju šta njihova deca rade na internetu, kao što znaju gde njihovo dete ide, sa kim se druži, gde pije kafu.
Mora postajati takav odnos da dete jednostavno ima slobodu da kaže svojim roditeljima sve ono što ga muči, naglasila je Dobrinka.
Promene koje dete ima u toku svog ponašanja jednostavno su prisutne i vide se samo treba da se obrati pažnja. Ono se povlači u sebe, izbegava svakodnevne aktivnosti i već pri prvim znacima treba reagovati.
ŠALA JE SAMO ONDA KADA SE SMEJU SVI!
- Šala je kada se svi smeju, a ne kada neko želi da šala prestane ili mu više nije smešna. Roditelju čije se dete ubilo ne znači ništa ukoliko kažete: „ Mi smo se šalili“ jer to njima ništa ne znači, objasnila je Kikić.
Potresan status Aleksine mame na šestogodišnjicu tragedije: BOL NEPROLAZNA, PRAVDA NEZADOVOLJENA!
Snežana Marković takođe je pomenula da deca moraju da znaju da postoji Fejsbuk stranica - „Biraj reči, hejt spreči“ kao i sajt – Pametno i bezbedno gde deca mogu da se obrate za pomoć.
Postoje stručni ljudi i kontakt centar gde možete svima da kažete kakav problem imate i ne morate da se predstavite ukoliko se plašite osvete.
Nadovezući se na priču o devojčici koja je trpela maltretiranje od učenika, Dragana je upitala decu o svojim predlozima, odnosno da kažu kako bi oni reagovali da su na ne daj Bože na njenom mestu.
Većina od njih bili su da devojčica treba da se ispiše iz škole... S obzirom da to nije rešenje, jer se time beži od problema, a ne rešava se, Dragana je ispričala i kraj priče otkrivši jednu veoma šokirajuću informaciju.
Ta devojčica, koja je trpela nasilje bila je ONA i preživela je, ALI MNOGA DECA NISU!
Upravo zbog toga ona se zauzela da više nijedno dete ne prođe ovako nešto, jer bilo je dece koja nisu preživela, kao što su Aleksa, Anđela, Aleksandar...
Mi ne želimo da NIJEDNO DETE VIŠE DIGNE RUKU NA SEBE! STOP VRŠNJAČKOM NASILJU!
