ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА О ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ: Да ниједно дете више не дигне руку на себе НИКАДА! (ФОТО)
Чувајмо нашу децу
На самом почетку координаторка конференције "Друг није мета" Ивана Миленковић захвалила се свим присутнима подсетивши да је Србија Danas.com на овом пројекту радила две године и да се нада да ће оно што данас чују користити и деци и родитељима.
Алармантна статистика о којој се причало у оквиру прве панел дискусије ,,Ко је украо другарство“ показује да је свако четврто дете жртва вршњачког насиља.
Говорили су Снежана Марковић саветница у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, Биљана Кикић Грујић испред Центра за спречавање девијантног понашања код младих, психолог Добринка Кузмановић и доценткиња правних наука и креаторка Алексиног закона Драгана Ћорић.
На прво питање, зашто су деца данас све агресивнија, прва је одговорила Добринка Кузмановић:
- Ако кажемо да јесу насилнији него некада, то можемо да образложимо јер и насиља има много у окружењу, али са друге стране можемо рећи да ипак насиље не показује тренд раста. Проблем је што је данас све јаче дигитално насиље јер свака млада особа има неки дигитални уређај или је корисник неких друштвених мрежи, рекла је Добринка.
Она је нагласила да је интернет користан, али да се његовом појавом појавила нова врста насиља - ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ.
Неки од примера овог вида насиља јесу: узнемиравање путем мобилног телефона, путем социјалних мрежа што подразумева отварање лажних профила, узнемиравања преко порука, месинџера, постављање туђих слика без одобрења.
Снежана Марковић, рекла је да је важно да су интернет и друштвене мреже део наше свакодневнице и да то морамо да прихватимо. Велики број деце је стално на интернету и то родитељи морају да знају. Наставници такође морају бити упућени шта се дешава на интернету, без обзира да ли их нервира сама појава ове мреже.
- Када говоримо о интернету, морамо да знамо да је он део свакодневног живота младих. Ми имамо озбиљних проблема јер смо ушли у овај дигитални свет неспремни. За све старије генерације ово је заиста нешто ново. Школе се плаше да ли ће погрешити и сматрам да нисмо довољно информисани, ни грађани, али ни институције, објаснила је Биљана Кикић Грујић из Центра за спречавање девијантног понашања код младих.
Она је такође објаснила да на интернету не постоји нешто што није било пре 15 година, само је у другом облику, дигитално. Много већи број људи види то малтретирање и исмевање неког детета. Како каже највећи проблем јесте уколико ученик или родитељ не пријави да његово дете трпи насиље, да не може да се очекује да школа то примети.
Драгана Ћорић, замолила је све присутне добро послушају причу једне тринаестогодишње девојчице која се доселила у други град и самим тим и променила школу. "Девојчицу су звали „дођош“! Спалили су јој књиге насред учионице. Тукли су је и малтретирали, а само што је била нова у разреду. Била је другачија, волела је природне науке и у њима је била одлична. Помагала је свима, али после контролног или писменог њих неколико ученика чекало и претукло. Једне зиме, скинули су јој јакну на дворишту. Два дечака су је држала, а остале девојчице и дечаци су је гађали леденицама у груди... Имала је поломљена ребра и није могла да иде у школу...
Како каже један од највећих проблема када се догоди ово насиље јесте што сви који то трпе мисле да су они криви јер су можда другачији од свих.
- Иако вам родитељи некада „смарају „ , како ви кажете, или сматрате да не могу да вас разумеју, грешите. Уколико имате проблем, увек морате прво родитељима да кажете, нагласила је Драгана, а на то све довезала и Добринка изнећи податке једног истраживање где је утврђено да много више деце своје проблеме прво кажу својим друговима, а не родитељима.
Како каже најбитније је да родитељи знају шта њихова деца раде на интернету, као што знају где њихово дете иде, са ким се дружи, где пије кафу.
Мора постајати такав однос да дете једноставно има слободу да каже својим родитељима све оно што га мучи, нагласила је Добринка.
Промене које дете има у току свог понашања једноставно су присутне и виде се само треба да се обрати пажња. Оно се повлачи у себе, избегава свакодневне активности и већ при првим знацима треба реаговати.
ШАЛА ЈЕ САМО ОНДА КАДА СЕ СМЕЈУ СВИ!
- Шала је када се сви смеју, а не када неко жели да шала престане или му више није смешна. Родитељу чије се дете убило не значи ништа уколико кажете: „ Ми смо се шалили“ јер то њима ништа не значи, објаснила је Кикић.
Потресан статус Алексине маме на шестогодишњицу трагедије: БОЛ НЕПРОЛАЗНА, ПРАВДА НЕЗАДОВОЉЕНА!
Снежана Марковић такође је поменула да деца морају да знају да постоји Фејсбук страница - „Бирај речи, хејт спречи“ као и сајт – Паметно и безбедно где деца могу да се обрате за помоћ.
Постоје стручни људи и контакт центар где можете свима да кажете какав проблем имате и не морате да се представите уколико се плашите освете.
Надовезући се на причу о девојчици која је трпела малтретирање од ученика, Драгана је упитала децу о својим предлозима, односно да кажу како би они реаговали да су на не дај Боже на њеном месту.
Већина од њих били су да девојчица треба да се испише из школе... С обзиром да то није решење, јер се тиме бежи од проблема, а не решава се, Драгана је испричала и крај приче откривши једну веома шокирајућу информацију.
Та девојчица, која је трпела насиље била је ОНА и преживела је, АЛИ МНОГА ДЕЦА НИСУ!
Управо због тога она се заузела да више ниједно дете не прође овако нешто, јер било је деце која нису преживела, као што су Алекса, Анђела, Александар...
Ми не желимо да НИЈЕДНО ДЕТЕ ВИШЕ ДИГНЕ РУКУ НА СЕБЕ! СТОП ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ!
