Zamišljenost, zabrinutost, povučenost... Evo kako da prepoznate da vam je dete žrtva digitalnog nasilja
Deca na različite načine mogu ispoljavati ukoliko su žrtve sajber bulinga, odnosno digitalnog nasilja
Digitalno nasilje nije nešto što ostaje samo na internetu. Mnoga deca ga konstantno doživljavaju i ono se održava i na njihov život u takozvanom stvarnom svetu.
PITALI SMO STRUČNJAKA: Kada deci treba dati koriste Fejsbuk, Snepčet i Instagram?
- Digitalno nasilje je kompleksan fenomen. Nema jednostavnog odgovora na pitanje kako da roditelj prepozna dete koje doživljava vršnjačko nasilje preko interneta. Zavisi od samog deteta, od toga šta proživljava na internetu... - objašnjava za SrbijaDanas.com Dobrinka Kuzmanović sa Departmana za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije.
Digitalni svet nije daleko od stvarnog sveta
OVOG DEČAKA PLAŠE SE I RODITELJI: Šamara, šutira i maltretira svako dete u školi
Deca i na digitalno nasilje reaguju indivudalno i zato nije uvek lako uočiti ono što proživljava.
- Jedno dete će tu situaciju doživeti vrlo dramatično, uticaće na njega, na njegovo psihofizičko funkcionisanje i ponašanje, a kod drugog deteta možda neće biti takvih manifestacija. Zato je teško govoriti o tipičnim pokazateljima - dodaje Kuzmanovićeva.
Ona naglašava da je digitalan svet i te kako povezan sa realnim, te da je uobičajena greška kada se na digitalne medije i internet gleda kao na izolovanu virtuelnu realnost.
- U poslednje vreme autori to nazivaju proširenom realnošću. Granica između onoga što se svakodnevno dešava u školi, na ulici, na igralištu i na internetu je vrlo tanka. Digitalno nasilje je vrlo povezano sa svakodnevnim životom. Dešava se da deca putem digitalnog medija organizuju tuču ili ugovore sastanak uživo. To što se dešava u digitalnom svetu se reperkutuje na njihove svakodnevne odnose.
Posledice ne moraju uvek biti dramatične
Iako nije uvek lako uočiti reakciju deteta na digitalno nasilje, ovo su neke reference po kojima se može prepoznati da dete ima problem.
- Deca mogu da reaguju na potpuno različite načine. Promenom ponašanja, povučenošću, da dugo vremena provode ispred računara... Neko dete se vidno povuče u sebe, pa roditelji mogu da primete. Svakako može doći do promena ponašanja u odnosu na ranije. Dete može biti zabrinuto, zamišljeno. Može odavati utisak kao da nešto prikriva, da ne sme da kaže roditelju.
Kuzmanovićeva zaključuje da nije retkost da na promenu ponašanja deteta utiču i drugi faktori koji su u kombinaciji sa digitalnim nasiljem.
- U literaturi ima i krajnje ozbiljnih slučajeva gde su deca izvršila samoubistvo zbog digitalnog nasilja, ali ja ne volim da idem do te krajnosti. U najvećem broju slučajeva posledice digitalnog nasilja nisu tako dramatične. Uvek treba imati u vidu da ne mora digitalno nasilje biti jedini uzrok promene ponašanja. Nije retkost da je u pitanju kombinacija više stvari koje se dešavaju u životu deteta. Uvek može biti povezano i sa nekim drugim faktorima rizika.
U okviru našeg projekta LOG OUT nasilje, koji se realizuje u saradnji sa Gradom Beogradom, a usmeren je na prevenciju i suzbijanje posledica digitalnog nasilja, u narednim mesecima imaćete priliku da se informišete o tome kako da ostanete bezbedni na internetu, na šta treba da obratite pažnju, kako da uočite zlostavljanje u digitalnom svetu i da steknete mnoštvo drugih korisnih znanja koja će pomoći da u Srbiji rastu bezbedna deca. Podržite nas, jer zaštita dece zavisi od svih nas!
