Замишљеност, забринутост, повученост... Ево како да препознате да вам је дете жртва дигиталног насиља
Деца на различите начине могу испољавати уколико су жртве сајбер булинга, односно дигиталног насиља
Дигитално насиље није нешто што остаје само на интернету. Многа деца га константно доживљавају и оно се одржава и на њихов живот у такозваном стварном свету.
ПИТАЛИ СМО СТРУЧЊАКА: Када деци треба дати користе Фејсбук, Снепчет и Инстаграм?
СЕКТЕ ВРЕБАЈУ НА ИНТЕРНЕТУ: Родитељи, посебну пажњу обратите на ВИДЕО ИГРИЦЕ које играју ваша деца!
- Дигитално насиље је комплексан феномен. Нема једноставног одговора на питање како да родитељ препозна дете које доживљава вршњачко насиље преко интернета. Зависи од самог детета, од тога шта проживљава на интернету... - објашњава за SrbijaDanas.com Добринка Кузмановић са Департмана за психологију Факултета за медије и комуникације.
Дигитални свет није далеко од стварног света
ОВОГ ДЕЧАКА ПЛАШЕ СЕ И РОДИТЕЉИ: Шамара, шутира и малтретира свако дете у школи
Деца и на дигитално насиље реагују индивудално и зато није увек лако уочити оно што проживљава.
- Једно дете ће ту ситуацију доживети врло драматично, утицаће на њега, на његово психофизичко функционисање и понашање, а код другог детета можда неће бити таквих манифестација. Зато је тешко говорити о типичним показатељима - додаје Кузмановићева.
Она наглашава да је дигиталан свет и те како повезан са реалним, те да је уобичајена грешка када се на дигиталне медије и интернет гледа као на изоловану виртуелну реалност.
- У последње време аутори то називају проширеном реалношћу. Граница између онога што се свакодневно дешава у школи, на улици, на игралишту и на интернету је врло танка. Дигитално насиље је врло повезано са свакодневним животом. Дешава се да деца путем дигиталног медија организују тучу или уговоре састанак уживо. То што се дешава у дигиталном свету се реперкутује на њихове свакодневне односе.
Последице не морају увек бити драматичне
Иако није увек лако уочити реакцију детета на дигитално насиље, ово су неке референце по којима се може препознати да дете има проблем.
- Деца могу да реагују на потпуно различите начине. Променом понашања, повученошћу, да дуго времена проводе испред рачунара... Неко дете се видно повуче у себе, па родитељи могу да примете. Свакако може доћи до промена понашања у односу на раније. Дете може бити забринуто, замишљено. Може одавати утисак као да нешто прикрива, да не сме да каже родитељу.
Кузмановићева закључује да није реткост да на промену понашања детета утичу и други фактори који су у комбинацији са дигиталним насиљем.
- У литератури има и крајње озбиљних случајева где су деца извршила самоубиство због дигиталног насиља, али ја не волим да идем до те крајности. У највећем броју случајева последице дигиталног насиља нису тако драматичне. Увек треба имати у виду да не мора дигитално насиље бити једини узрок промене понашања. Није реткост да је у питању комбинација више ствари које се дешавају у животу детета. Увек може бити повезано и са неким другим факторима ризика.
У оквиру нашег пројекта ЛОГ ОУТ насиље, који се реализује у сарадњи са Градом Београдом, а усмерен је на превенцију и сузбијање последица дигиталног насиља, у наредним месецима имаћете прилику да се информишете о томе како да останете безбедни на интернету, на шта треба да обратите пажњу, како да уочите злостављање у дигиталном свету и да стекнете мноштво других корисних знања која ће помоћи да у Србији расту безбедна деца. Подржите нас, јер заштита деце зависи од свих нас!
