ALBANCI BI DA NAM OTMU GUSLE: Da li znaju uopšte ČIJE SU i kakav KEC U RUKAVU im je Srbija spremila?!
Epske pesme zajedno sa guslama koje pripadaju slovenskom narodu, Albanci žele da zaštite pod njihovim imenom.
Povodom aktuelne teme kako će Albanija i Kosovo podneti zahtev Unesku za zaštitu narodnih epskih pesama koje se pevaju uz gusle kao albansku nacionalnu baštinu, gospodin Slobodan Drašković, predsednik Saveza gusala Srbije za portal SrbijaDanas.com kaže kako su upravo takvu guslarsku tradiciju Albanci usvojili preko Srba.
Takođe, iz ovog društva rekli su kako su gusle postoje još od davnina, u 11. veku , na našim postorima.
- Iz razloga što su se najduže zadržale na našim prostorima i pošto su izuzetno rasprostranjene, Srbi smatraju kako se one podrazumevaju kao naš nacionalni instrument. One postoje i kod Hrvata i kod Muslimana u Bosni, pa i kod Albanaca, ali oni su tu tradiciju usvojili od Srba, kao i mnoge druge stvari. Prevashodno, neophodno je da se ovo reši na pravi način, da Srbija bude ta koja će zaštititi taj instrument i to preko Uneska. Kako god, sigurno je da je veliki broj naših pesama preveden na albanski jezik ili prilagođen njihovim događajima i junacima kroz istoriju – rekao je predsednik Srpskog guslarskog društva, Slobodan Drašković.
Guslari pesmama sačuvali našu nacionalnu istoriju
Gusle su igrale vrlo bitnu ulogu u istoriji srpske epske poezije budući da su guslari — narodni pevači, opevali događaje iz nacionalne istorije vekovima, sve dok ti tekstovi nisu konačno zapisani. Većina pesama govori o vremenima otomanske vladavine i nacionalne borbe za nezavisnost. Naporima Vuka Karadžića mnoge srpske epske pesme zapisane su i sačuvane već u ranom 19. veku.
U nekim knjigama i publikacijama se spominje podatak da su srpske gusle dočekale Fridriha Prvog Barbarosu kada se u 12. veku sastao u Nišu sa srpskim vladarom Stefanom Nemanjom, gde mu je Nemanja ponudio pomoć srpske države u krstaškom ratu. Kažu da je Barbarosa bio zadivljen zvukom gusala i pevanjem uz njih, pa se mnogo interesovao oko pojedinosti vezanih za gusle.
Profesor Suvajdžić: Epsko pevanje uz gusle je nešto najreprezentativnije što naš narod ima
Boško Suvajdžić, profesor Narodne književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, napominje da postoji više teorija o poticanju gusala kao instrumenta, ali je nesumnjivo da su one potvrđene u našoj srednjovekovnoj literaturi čak i kod Stefana Prvovenčanog, a da glavni akcenat treba staviti na nominaciju ovog instrumenta pri zaštiti nematerijalne duhovne i kulturne baštine.
- Kada je reč o srpskoj tradiciji, epsko pevanje uz gusle je nešto najreprezentativnije što naš narod ima i to treba da predstavlja našu nominaciju pri zaštiti nematerijalne duhovne i kulturne baštine. Pevanje uz gusle postoji široko na južnoslovenskom terenu i spominje se u starim izvorima i kod arapskih putopisaca, a pominje se i da je uz njih Stefan Prvovenčani uveseljavao blagorodnike... Svi su razlozi u tome da mi zaštitimo gusle kao srpsku nematerijalnu kulturnu baštinu - rekao je profesor Suvajdžić.
Tim povodom, kada je reč o zahtevu da se guslarska tradicija tretira kao isključivo srpska, prenosimo Vam saopštenje ovog društva u celosti koje je poslato ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću, ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, ambasadoru Srbije pri Unesku Darku Tanaskoviću, predsedniku SANU Vladimiru Kostiću, pomoćnici ministra za sektor kulturnog nasleđa Aleksandri Fulgosi, gen.sekretaru za saradnju sa Uneskom Jasmini Stanković Tatarac kao i predsedniku NKN Danijelu Sinaniju:
Poštovani,
Obraćamo Vam se sa apelom da hitno pokrenete proceduru za nominovanje srpskog epskog pevanja uz gusle za upis na listu reprezentativnih elemenata nematerijalne kulture UNESKO-a. Povod za ton ovog dopisa jeste informacija koja već neko vreme postoji kao nezvanična među onima koji su za ovaj segment kulture zainteresovani.
Pre svega, želimo da izrazimo svoje uverenje da je guslarsko pevanje, uz elemente već upisane na listu UNESKO-a – slavu i kolo, zasigurno jedan od najreprezentativnijih elemenata koji se nalaze na nacionalnoj listi NKN. U tom smislu nadali smo se da je ono naredni kandidat Srbije za taj status, ali smo nedavno bili duboko razočarani informacijom iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe da Nacionalni komitet ima u vidu neki drugi element. Poštujemo i mišljenje stručnjaka i vrednost ostalih elemenata kulturnog nasleđa, ali smo iznenađeni da kod ove odluke očigledno nije uzet u obzir nivo reprezentativnosti: nacionalni rang, kakav pevanje uz gusle ima, bez dileme je iznad nekih lokalno značajnih umetničkih izraza, veština i praksi. Osim toga, sigurni smo da ne treba mnogo pojašnjavati negativne strane mogućnosti da neka druga država iz okruženja nominuje (i upiše) ovaj element pre nas, bez obzira na (teorijsku) mogućnost da i mi to naknadno učinimo.
Pored toga što je Savez guslara Srbije, kao «krovna» organizacija svih guslarskih društava u Srbiji sarađivao sa stručnjacima tokom pripreme dokumentacije za upis na Nacionalnu listu NKN, dali smo inicijativu i ponudili pomoć za pripremu nominacije za listu UNESKO-a. Dakle, mi smo sa svoje strane, kao „lokalna zajednica“, učinili sve što se od nas očekuje, te smatramo je na onima koji su marginalizovali epiku i gusle u ovakvim okolnostima velika istorijsko-politička odgovornost prema kulturnoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Stoga još jednom pozivamo zdušno sve nadležne da po hitnom postupku pripreme kandidaturu epskog pevanja uz gusle za upis na listu UNESKO-a kao reprezentativnog elementa kulture Srbije.
