Američka razvojna banka kaže da je posvećena Balkanu usred razgovora o zatvaranju srpske kancelarije
„Napetost“ unutar banke
Američka razvojna banka (The U.S. development bank) izjavila je za Radio Slobodna Evropa da ostaje posvećena podržavanju privatnih investicija na Balkanu tokom trajanja razgovora zvaničnika o zatvaranju njene srpske kancelarije.
David Marchick, glavni operativni direktor Američke međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), rekao je RFE/RL (https://www.rferl.org/) u izjavi 19. februara da je banka posvećena ulaganju u region - uključujući ključnu infrastrukturu i obnovljive izvore energije - u svetlu napora Kine i Rusije da steknu uticaj u regionu.
- Nestrpljivi smo da nadogradimo nedavno obnovljene DFC-ove sporazume o podsticaju ulaganja (Investment Incentive Agreements) sa Kosovom i Srbijom, za koje se i dalje zalažemo, i nastavljamo sa pojačanim fokusom započetim prošle godine uspostavljanjem regionalnog prisustva DFC-a sa sedištem izvan ambasade SAD u Beogradu - rekao je u izjavi.
Sugestije da je novo rukovodstvo DFC-a razmišljalo o zatvaranju beogradske kancelarije u sklopu nove strategije da se više resursa usmeri na države sa nižim prihodima izazvale su zabrinutost među balkanskim zagovornicima u Sjedinjenim Državama.
Endi Zemenides, izvršni direktor Helenskoameričkog liderskog saveta (Hellenic American LeadershipCouncil), namenjen unapređenju američko-grčkih odnosa, poslao je 18. februara pismo DFC-u i administraciji Džoa Bajdena da se protivi pomenutom zatvaranju, rekavši da bi to služilo samo interesima suparnika Vašingtona.
- Nije vreme za stvaranje zabune u pogledu posvećenosti SAD-a regionu [Balkana]. Rusija i Kina će biti jedine na dobitku ukoilko dođe do smanjenog prisustva DFC-a - rekao je on, prema kopiji njegovog pisma.
- Nestrpljivi smo da čujemo da se novo rukovodstvo DFC-a javno obaveže na kontinuiranu podršku Egejskog i Zapadnog Balkana, kao i da obeća da će zadržati kancelariju u Beogradu - navodi se u pismu Zemenidesa.
„Napetost“ unutar banke
Marchick, koji je radio na obnovi na Balkanu nakon bosanskih ratova 1990-ih, rekao je da će zvaničnici DFC-a u Vašingtonu nastaviti da rade sa osobljem ambasade i drugima kako bi identifikovali mogućnosti za investiranje u regionu.
Pod uslovom anonimnosti, bivši zvaničnici DFC-a rekli su RFE/RL da je u razvojnoj banci postojala napetost između onih koji žele da usmere ulaganja na zemlje sa nižim prihodima, poput onih u jugoistočnoj Aziji i Africi, i onih koji veruju da bi trebalo da se ulaže i u projekte u zemljama sa srednjim i višim prihodima koji promovišu američke spoljnopolitičke ciljeve.
Tramp je 2018. godine odobrio stvaranje DFC-a zasnovanog na Prekomorskoj korporaciji za privatna ulaganja (OPIC) i drugim američkim agencijama u cilju boljeg nadmetanja sa Kinom za uticaj u zemljama u razvoju.
Kina je kroz svoju Inicijativu pojas i put (Belt and Road Initiative ) potrošila desetine milijardi dolara na infrastrukturne i energetske projekte u zemljama u razvoju, uključujući Balkan, u želji da proširi svoj geopolitički uticaj i parira globalnoj dominaciji SAD-a.
Tramp je proširio likvidnost i finansijske instrumente banke u poređenju sa OPIC-om, ovlastivši je da američkim kompanijama spremnim da posluju u državama sa većim rizikom poslovanja obezbedi do 60 milijardi dolara kredita, garancija za zajmove, kapitala i osiguranja.
Predlog zakona iz 2019. godine dao je dozvolu DFC-u da ulaže u strateški važne projekte povezane sa energijom u zemljama sa višim prihodima, poput Grčke, koja se smatra kapijom ka strateški važnom zapadnom Balkanu.
Sjedinjene Države takođe nastoje da smanje energetsku zavisnost Balkana od Rusije.
Tramp se u septembru složio da otvori kancelariju DFC-a u Beogradu u okviru većeg dogovora koji je posredovala njegova administracija radi normalizacije ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova.
Trampova administracija je verovala da jačanje ekonomskih veza između Kosova i Srbije može da pomogne u rešavanju njihovog višedecenijskog sukoba. Mandat beogradske kancelarije, međutim, prevazišao je dve zemlje i uključio čitav region Balkana.
Rastući ruski, kineski uticaj
Neki analitičari su sporazum koji je posredovao Vašington posmatrali kao Trampov predizborni manevar. Razgovor o zatvaranju kancelarije dolazi nedeljama nakon što je Bajden stupio na dužnost i svrgnuo Trampovog imenovanog koji vodi DFC.
Kancelarija je prva DFC-ova u Evropi i dizajnirana je da se suprotstavi rastućem ruskom i kineskom uticaju na Balkanu pomaganjem u dovođenju američkih investicija u region.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i šef Investicionog foruma komore za zapadni Balkan 6, koji okuplja svih šest privrednih komora u regionu, nazvao je kancelariju DFC u Beogradu „znakom dugoročne posvećenosti Amerike“ regionu.
- To govori zemljama regiona da su Sjedinjene Države, doslovno, investirane u njihov uspeh - rekao je Čadež u izjavi za RFE/RL.
Grčki ministar za razvoj i investicije Adonis Georgiadis rekao je 17. februara da je DFC već odigrao "ključnu ulogu" u pomaganju privlačenja zainteresovanosti američkih kompanija za nacionalnu stratešku infrastrukturu.
Grčka privatizuje mnoga državna dobra, uključujući svoje luke i brodogradilišta, koja su postala geopolitičko igralište dok se kineski, ruski i američki investitori nadmeću za vlasništvo.
Grčka takođe proširuje svoju energetsku infrastrukturu kako bi postala tranzitno čvorište za Balkan.
Američkih investicija u balkanski region i dalje nedostaje, kažu političari poput bivše hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović.
Nedavno je pozvala SAD da pojačaju svoje prisustvo.
- Moram da kažem da sam razočarana ovom vrstom nezainteresovanosti koju sam videla proteklih godina - iz Sjedinjenih Država, rekla je Grabar-Kitarović 17. februara instituciji Hoover na univerzitetu Stanford.
- Ako želite da zaista sprečite druge da se politički mešaju u određeno područje, onda morate i sami biti umešani - rekla je ona.
Takođe je kritikovala Sjedinjene Države i Evropu zbog odugovlačenja integracije Balkana u EU i NATO, rekavši da je upravo njihova spora reakcija na tom polju omogućila Rusiji i Kini da prošire svoj uticaj u regionu.