Америчка развојна банка каже да је посвећена Балкану усред разговора о затварању српске канцеларије

Америчка развојна банка (The У.С. девелопмент банк) изјавила је за Радио Слободна Европа да остаје посвећена подржавању приватних инвестиција на Балкану током трајања разговора званичника о затварању њене српске канцеларије.

Давид Marchick, главни оперативни директор Америчке међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ), рекао је РФЕ/РЛ (https://www.rferl.org/) у изјави 19. фебруара да је банка посвећена улагању у регион - укључујући кључну инфраструктуру и обновљиве изворе енергије - у светлу напора Кине и Русије да стекну утицај у региону.

- Нестрпљиви смо да надоградимо недавно обновљене ДФЦ-ове споразуме о подстицају улагања (Инвестмент Инцентиве Агреементс) са Косовом и Србијом, за које се и даље залажемо, и настављамо са појачаним фокусом започетим прошле године успостављањем регионалног присуства ДФЦ-а са седиштем изван амбасаде САД у Београду - рекао је у изјави.

Сугестије да је ново руководство ДФЦ-а размишљало о затварању београдске канцеларије у склопу нове стратегије да се више ресурса усмери на државе са нижим приходима изазвале су забринутост међу балканским заговорницима у Сједињеним Државама.

Енди Земенидес, извршни директор Хеленскоамеричког лидерског савета (Hellenic Америцан ЛеадерсхипЦоунцил), намењен унапређењу америчко-грчких односа, послао је 18. фебруара писмо ДФЦ-у и администрацији Џоа Бајдена да се противи поменутом затварању, рекавши да би то служило само интересима супарника Вашингтона.

- Није време за стварање забуне у погледу посвећености САД-а региону [Балкана]. Русија и Кина ће бити једине на добитку укоилко дође до смањеног присуства ДФЦ-а - рекао је он, према копији његовог писма.

- Нестрпљиви смо да чујемо да се ново руководство ДФЦ-а јавно обавеже на континуирану подршку Егејског и Западног Балкана, као и да обећа да ће задржати канцеларију у Београду - наводи се у писму Земенидеса.

„Напетост“ унутар банке

Marchick, који је радио на обнови на Балкану након босанских ратова 1990-их, рекао је да ће званичници ДФЦ-а у Вашингтону наставити да раде са особљем амбасаде и другима како би идентификовали могућности за инвестирање у региону.

Под условом анонимности, бивши званичници ДФЦ-а рекли су РФЕ/РЛ да је у развојној банци постојала напетост између оних који желе да усмере улагања на земље са нижим приходима, попут оних у југоисточној Азији и Африци, и оних који верују да би требало да се улаже и у пројекте у земљама са средњим и вишим приходима који промовишу америчке спољнополитичке циљеве.

Трамп је 2018. године одобрио стварање ДФЦ-а заснованог на Прекоморској корпорацији за приватна улагања (ОПИЦ) и другим америчким агенцијама у циљу бољег надметања са Кином за утицај у земљама у развоју.

Кина је кроз своју Иницијативу појас и пут (Белт анд Роад Инитиативе ) потрошила десетине милијарди долара на инфраструктурне и енергетске пројекте у земљама у развоју, укључујући Балкан, у жељи да прошири свој геополитички утицај и парира глобалној доминацији САД-а.

Трамп је проширио ликвидност и финансијске инструменте банке у поређењу са ОПИЦ-ом, овластивши је да америчким компанијама спремним да послују у државама са већим ризиком пословања обезбеди до 60 милијарди долара кредита, гаранција за зајмове, капитала и осигурања.

Предлог закона из 2019. године дао је дозволу ДФЦ-у да улаже у стратешки важне пројекте повезане са енергијом у земљама са вишим приходима, попут Грчке, која се сматра капијом ка стратешки важном западном Балкану.

Сједињене Државе такође настоје да смање енергетску зависност Балкана од Русије.

Трамп се у септембру сложио да отвори канцеларију ДФЦ-а у Београду у оквиру већег договора који је посредовала његова администрација ради нормализације економских односа између Србије и Косова.

Трампова администрација је веровала да јачање економских веза између Косова и Србије може да помогне у решавању њиховог вишедеценијског сукоба. Мандат београдске канцеларије, међутим, превазишао је две земље и укључио читав регион Балкана.

Растући руски, кинески утицај

Неки аналитичари су споразум који је посредовао Вашингтон посматрали као Трампов предизборни маневар. Разговор о затварању канцеларије долази недељама након што је Бајден ступио на дужност и свргнуо Трамповог именованог који води ДФЦ.

Канцеларија је прва ДФЦ-ова у Европи и дизајнирана је да се супротстави растућем руском и кинеском утицају на Балкану помагањем у довођењу америчких инвестиција у регион.

Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије и шеф Инвестиционог форума коморе за западни Балкан 6, који окупља свих шест привредних комора у региону, назвао је канцеларију ДФЦ у Београду „знаком дугорочне посвећености Америке“ региону.

- То говори земљама региона да су Сједињене Државе, дословно, инвестиране у њихов успех - рекао је Чадеж у изјави за РФЕ/РЛ.

Грчки министар за развој и инвестиције Адонис Георгиадис рекао је 17. фебруара да је ДФЦ већ одиграо "кључну улогу" у помагању привлачења заинтересованости америчких компанија за националну стратешку инфраструктуру.

Грчка приватизује многа државна добра, укључујући своје луке и бродоградилишта, која су постала геополитичко игралиште док се кинески, руски и амерички инвеститори надмећу за власништво.

Грчка такође проширује своју енергетску инфраструктуру како би постала транзитно чвориште за Балкан.

Америчких инвестиција у балкански регион и даље недостаје, кажу политичари попут бивше хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић.

Недавно је позвала САД да појачају своје присуство.

- Морам да кажем да сам разочарана овом врстом незаинтересованости коју сам видела протеклих година - из Сједињених Држава, рекла је Грабар-Китаровић 17. фебруара институцији Хоовер на универзитету Станфорд.

- Ако желите да заиста спречите друге да се политички мешају у одређено подручје, онда морате и сами бити умешани - рекла је она.

Такође је критиковала Сједињене Државе и Европу због одуговлачења интеграције Балкана у ЕУ и НАТО, рекавши да је управо њихова спора реакција на том пољу омогућила Русији и Кини да прошире свој утицај у региону.