"BES PRIRODE" KOJI VEKOVIMA NOSI ŽIVOTE: Kako su zemljotresi pretvarali Balkan u pepeo? (FOTO/VIDEO)
Seizmička aktivnost na našim prostorima meri se od početka 20. veka.
Tekuća godina na izmaku, neće ostati u lepom sećanju žitelja Balkana, kako zbog aktuelne pandemije korona virusa, tako i zbog serije snažnih potresa, koji od novembra prošle godine ruše gradove širom regiona.
TLO SE RASCEPILO, ZEMLJA POSTALA TEČNA! Jeziv fenomen zabeležen u Sisku tokom katastrofalnog zemljotresa (VIDEO)
SNIMAK RAZORENE PETRINJE IZ VAZDUHA: Prizori uništenja, tlo ne miruje (FOTO/VIDEO)
DAN NAKON KATASTROFALNOG ZEMLJOTRESA! Potresne fotografije "neprespavane" noći u Hrvatskoj (FOTO)
Slike iz Albanije, nastale 22. 11. 2019. prenele su se u martu mesecu ove godine na Zagrebačke ulice, da bi Hrvatsku u poslednjih nekoliko dana, pogodilo još dva razorna potresa. Tresao se Sisak, Petrinja, ali i gradovi u susednim državama, uključujući i one u Srbiji. Nažalost, ovo nije prvi put na je Balkan bio na kolenima usled "besa" prirode, te se u nekim gradovima i danas sećaju sa knedlom trenutaka kada se u samo nekoliko sekundi, njihov svet pretvorio u pepeo.
Petrinja je danas grad koji izgleda kao scena iz apokaliptičnog filma. Zvuke sirena vozila hitne pomoći, vatrogasaca i vojske, prekidaju kuknjava i lelek ljudi koji su ostali bez svojih domova u zemljotresu jačine magnitude 6,3, a život je nažalost izgubilo dvoje dece i jedna odrasla osoba. Nažalost, ovakve slike žitelji Balkana dobro pamte, jer je pomeranje tektonskih ploča u vekovima iza nas, odnosilo brojne ljudske živote.
Seizmička aktivnost na našim prostorima meri se od početka 20. veka. U tom periodu zabeleženo je nekoliko veoma snažnih potresa koji su razorili i čitave gradove na Balkanu.
Snaga zemljotresa izražava se u dve skale - Merkalijevoj i Rihterovoj. Druga skala smatra se preciznijom i u modrena vremena zemljotresi se po jačini klasifikuju po njoj. Posmatrajući samo iznose na Rihterovoj skali, zemljotres koji je juče pogodio Hrvatsku ušao je u pet najjačih koji su potresli naš region. Međutim, kako objašnjavaju seizmolozi, to ne znači da sama jačina zemljotresa zabeležena po Rihterovoj skali utiče i na njegovu raznornost kada su u pitanju žrtve i materijalna šteta. Na razornost utiču i energija koja se oslobađa, vrsta pomeranja tla, dubina epicentra...
Jaki i katastrofalno razarajući zemljotresi pogodili su Skadar, Skoplje, Banja Luku, Bar, Ulcinj, Kotor, Herceg Novi, Valjevo, Mionicu, Kraljevo, Zagreb, ... No, krenimo redom.
Ovo je šest zemljotresa po Rihterovoj skali koji su pogodili naš region.
Zemljotres kod Drača 2019. bio je jačine magnitude 6,4, a dogodio oko 30 kilometara zapadno od Tirane, to jest 7 kilometara severno od Drača u Albaniji. Glavni potres bio je u 3.54 časova po lokalnom vremenu, 26. novembra 2019. godine. Epicentar zemljotresa bio je u širem području sela Tumana, a hipocentar na dubini od 20 kilometara. U zemljotresu je stradalo 51 osoba i 3.000 ljudi je povređeno, dok je materijalna šteta procenjena na više miliona evra. Veliki broj ljudi je ostao bez svojih domova, a oporavak privrede i razrušenih domova, još uvek je u toku.
Zemljotres u Zagrebu 2020. bio je jačine magnitude 5,3, odnosno, 5,5. koliko je iznosio, i započeo je u 6. 24 ujutru po lokalnom vremenu. Slike razrušenog glavnog grada Hrvatske, stvarale su knedle u grlu širom Balkana, kako zbog jedine žrtve, devojčice od 15 godina, tako i zbog slike nastale ispred porodilišta u tamošnjoj Petrovoj ulici, gde su mlade majke sa strahom istrčale na ulicu noceći u naručju svoje bebe.
Hipocentar zemljotresa bio je na oko 10 km dubine, dok je epicentar bio kod mesta Markuševec, na južni padinama planine Medvednice. Kako su tada pisali regionalni portali, bio je to do tada najjači potres u Zagrebu, od velikog zemljotresa iz 1880. godine. Nažalost, zbog same pandemije korona virusa, grad se još uvek nalazi u fazi obnove. Prilikom zemljotresa, 26 ljudi je povređeno, od kojih 18 osoba sa težim povredama.
Zvanično najjači zemljotres na teritoriji Balkana u moderno doba, čije su se posledice sanirale skoro čitavu deceniju kasnije. Zemljotres koji se dogodio 15. aprila 1979. godine u 6:19, bio je jačine 7.0 jedinica Rihterove skale, i izazvao je katastrofalna razaranja sa intenzitetom od IX stepeni Merkalijeve skale na čitavom Crnogorskom primorju, na dužini od preko 100 km.
Epicentar zemljotresa se nalazio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara, na udaljenosti od 15 km od obale. U ovom zemljotresu život je izgubila 101 osoba u Crnoj Gori i 35 u Albaniji, dok je bez krova nad glavom ostalo preko 100.000 ljudi.
Stradali su gradovi: Ulcinj, Bar, Petrovac, Budva, Tivat, Kotor, Risan i Herceg Novi, a razoreno je 250 naselja. Uništen je veliki broj hotela, oštećena su 53 zdravstvena objekta, 570 objekata socijalne i dečije zaštite, 240 školskih objekata.
Posebno su stradali kulturno-istorijski spomenici (manastiri, crkve, muzeji, arhivi), koji su koncentrisani uglavnom u najugroženijem primorskom pojasu. Velike štete su bile na putnoj mreži - oštećeno je oko 350 km magistralnih i 200 km regionalnih puteva. Šteta koju je izazvao katastrofalni zemljotres bila je više od tadašnjih 70 milijardi dinara.
Možda i najbolja ilustracija katastrofe koja je pogodila Crnu Goru 1979. godine je pisanje lista Pobjeda, koji je istog popodneva kada se dogodio zemljotres, štampala vanredno izdanje na osam strana.
- To je bilo strašno, brda su se tresla. Jedva smo uspeli da se domognemo vrata, a već je sve bilo porušeno. Deca su skakala kroz prozore. No, velika je sreća da smo svi živi i zdravi - deo je jedne od brojnih ispovesti ispričanih tada novinarima Pobjede u Starom Baru.
U zemljotresu koji se desio 26. jula 1963. stradalo je 1.070 građana, a najmanje 3.000 stanovnika bilo je povređeno, od kojih su 1.200 ostali invalidi.
Porušeno je 15.800 stanova, a oštećeno 28.000. Bez krova nad glavom ostalo je 200.000 ljudi. Katastrofalni zemljotres jačine 6,1 stepen Rihterove skale osetio se na 50.000 kilometara kvadratnih.
U potresu je bilo uništeno između 75 i 80 posto grada. Duž doline Vardara nestali su staro pozorište, Dom vojske, zgrada Narodne banke, hoteli i gostionice.
Decenijama posle, na časovniku kod stare železničke stanice kazaljke stoje i pokazuju 5.17 časova, što predstavlja vreme tragedije. Tu je sada smešten Muzej grada Skoplja.
Poruka koju je Tito dao dan nakon razornog zemljotresa 1963. postavljena je 1974. na muzej u Staroj železničkoj stanici koja je tada jako oštećena i kasnije konzervirana u tom stanju.
- Skoplje je doživelo neviđenu katastrofu, ali Skoplje ćemo ponovo izgraditi uz pomoć cele zajednice. Ono će postati ponos i simbol bratstva i jedinstva, jugoslovenske i svetske solidarnosti - glasi poruka Josipa Broza.
Banjaluku je 1969. godine pogodio zemljotres jačine 8 stepeni po Merkalijevoj, ili 6 stepeni po Rihterovoj skali, koji se desio 27. oktobra 1969. godine.
Počeo je "prethodnim udarom", u noći 26. oktobra u 2.55; podrhtavanje tla se nastavilo do 8.53. Zemljotres se zbio u 16.35. Hipocentar je bio 20 kilometara ispod grada.
Potpuno je uništeno 86.000 stanova, velika oštećenja naneta su školskim (266), kulturnim (146), zdravstvenim (133) i društvenim i objektima javne uprave administracije (152).
Kao sećanje na taj događaj u Banjaluci, na Trgu Krajine, postavljen je spomenik "krivi sat", čija kazaljkama pokazuju vreme kada se zemljotres dogodio - 9.11 časova.
Zemljotres jačine 6.6, stepeni Rihterove skale, uništio je severozapadni deo Albanije i jugozapadni deo Crne Gore. Tačan broj žrtava nije poznat, ali prema izveštaju i pisanju tadašnjih medija u Crnoj Gori, čitava obala Jadrana se tresla, i gotovo da nije bilo grada u kojem se makar jedna kuća nije urušila usled potresa.
Činjenica je da su primorski krajevi podložniji trusovima zbog raseda koji postoje u morima. Dubrovnik u svojoj istoriji beleži više od hiljadu potresa. Prvi zemljotres sa katastrofalnim posledicama bio je 1520. godine. Kao najjači, dokumentovan je onaj od 6. aprila 1667. godine jačine 7,4 stepeni Rihterove skale, kada je poginulo oko 5.000 ljudi, što je bilo oko 80 odsto stanovništva Dubrovnika.
Dva zemljotresa bila su intenziteta 5,9 stepeni po Rihteru 1927. godine u Gornjem Milanovcu i 1980. godine na Kopaoniku. Dok u zemljotresu koji se dogodio na Kopaoniku 18. maja 1980. godine nije bilo poginulih, povređeno je 30 ljudi, na Rudniku, odnosno u Gornjem Milanovcu je, prema zvaničnim podacima, 15. maja 1927. godine život izgubilo 7 osoba, a 8 je povređeno. Oštećene su mnogobrojne kuće.
Od onih koji su se dogodili u skorijoj prošlosti, izdvajaju se zemljotresi iz 1998. godine, kada se tresao mionički okrug i onaj iz 2010. godine, koji je pogodio Kraljevo.
Zemljotres na području Mionice, jačine 5,7 stepeni Rihterove skale dogodio se 30. septembra 1998. godine, dvadesetak minuta posle ponoći. Epicentar je bio u mioničkim selima, u vencu planina Maljen i Suvobor. Snažno podrhtavanje tla oštetilo je više od 10.000 objekata u šest opština Kolubarskog okruga - Valjevu, Lajkovcu, Mionici, Osečini, Ubu i Ljigu. ušilačka elementarna nepogoda, pored prvog udara imala je produženo dejstvo sa 57 jakih potresa i preko 300 slabijih potresa.
Zemljotres je uzrokovao velike direktne i indirektne štete na objektima, opremi i uređajima, na celokupnom području opštine Mionica, ali i u okolnim mestima. Sanacija objkekata je trajala godinama nakon zemljotresa.
Pre devet godina, 3. novembra u 01:56 posle ponoći, 2010. godine, Kraljevo je pogodio zemljotres jačine 5, 4 Rihtera. Tom prilikom je povređeno oko 200, dok je život izgubilo dvoje ljudi, bračni par, Natalija i Siniša Stašić, koji su su stradali kada se na njih srušio krov porodične kuće u naselju Grdica.
Materijalna šteta procenjena je na dve i po milijarde dinara i to samo na individualnim stambenim objektima. Teže ili lakše je oštećeno oko 16 hiljada kuća, osam i po hiljada stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice zemljotresa osetilo je oko 80 hiljada Kraljevčana.
