"БЕС ПРИРОДЕ" КОЈИ ВЕКОВИМА НОСИ ЖИВОТЕ: Како су земљотреси претварали Балкан у пепео? (ФОТО/ВИДЕО)
Сеизмичка активност на нашим просторима мери се од почетка 20. века.
Текућа година на измаку, неће остати у лепом сећању житеља Балкана, како због актуелне пандемије корона вируса, тако и због серије снажних потреса, који од новембра прошле године руше градове широм региона.
ТЛО СЕ РАСЦЕПИЛО, ЗЕМЉА ПОСТАЛА ТЕЧНА! Језив феномен забележен у Сиску током катастрофалног земљотреса (ВИДЕО)
СНИМАК РАЗОРЕНЕ ПЕТРИЊЕ ИЗ ВАЗДУХА: Призори уништења, тло не мирује (ФОТО/ВИДЕО)
ДАН НАКОН КАТАСТРОФАЛНОГ ЗЕМЉОТРЕСА! Потресне фотографије "непреспаване" ноћи у Хрватској (ФОТО)
Слике из Албаније, настале 22. 11. 2019. пренеле су се у марту месецу ове године на Загребачке улице, да би Хрватску у последњих неколико дана, погодило још два разорна потреса. Тресао се Сисак, Петриња, али и градови у суседним државама, укључујући и оне у Србији. Нажалост, ово није први пут на је Балкан био на коленима услед "беса" природе, те се у неким градовима и данас сећају са кнедлом тренутака када се у само неколико секунди, њихов свет претворио у пепео.
Петриња је данас град који изгледа као сцена из апокалиптичног филма. Звуке сирена возила хитне помоћи, ватрогасаца и војске, прекидају кукњава и лелек људи који су остали без својих домова у земљотресу јачине магнитуде 6,3, а живот је нажалост изгубило двоје деце и једна одрасла особа. Нажалост, овакве слике житељи Балкана добро памте, јер је померање тектонских плоча у вековима иза нас, односило бројне људске животе.
Сеизмичка активност на нашим просторима мери се од почетка 20. века. У том периоду забележено је неколико веома снажних потреса који су разорили и читаве градове на Балкану.
Снага земљотреса изражава се у две скале - Меркалијевој и Рихтеровој. Друга скала сматра се прецизнијом и у модрена времена земљотреси се по јачини класификују по њој. Посматрајући само износе на Рихтеровој скали, земљотрес који је јуче погодио Хрватску ушао је у пет најјачих који су потресли наш регион. Међутим, како објашњавају сеизмолози, то не значи да сама јачина земљотреса забележена по Рихтеровој скали утиче и на његову разнорност када су у питању жртве и материјална штета. На разорност утичу и енергија која се ослобађа, врста померања тла, дубина епицентра...
Јаки и катастрофално разарајући земљотреси погодили су Скадар, Скопље, Бања Луку, Бар, Улцињ, Котор, Херцег Нови, Ваљево, Мионицу, Краљево, Загреб, ... Но, кренимо редом.
Ово је шест земљотреса по Рихтеровој скали који су погодили наш регион.
Земљотрес код Драча 2019. био је јачине магнитуде 6,4, а догодио око 30 километара западно од Тиране, то јест 7 километара северно од Драча у Албанији. Главни потрес био је у 3.54 часова по локалном времену, 26. новембра 2019. године. Епицентар земљотреса био је у ширем подручју села Тумана, а хипоцентар на дубини од 20 километара. У земљотресу је страдало 51 особа и 3.000 људи је повређено, док је материјална штета процењена на више милиона евра. Велики број људи је остао без својих домова, а опоравак привреде и разрушених домова, још увек је у току.
Земљотрес у Загребу 2020. био је јачине магнитуде 5,3, односно, 5,5. колико је износио, и започео је у 6. 24 ујутру по локалном времену. Слике разрушеног главног града Хрватске, стварале су кнедле у грлу широм Балкана, како због једине жртве, девојчице од 15 година, тако и због слике настале испред породилишта у тамошњој Петровој улици, где су младе мајке са страхом истрчале на улицу ноцећи у наручју своје бебе.
Хипоцентар земљотреса био је на око 10 км дубине, док је епицентар био код места Маркушевец, на јужни падинама планине Медведнице. Како су тада писали регионални портали, био је то до тада најјачи потрес у Загребу, од великог земљотреса из 1880. године. Нажалост, због саме пандемије корона вируса, град се још увек налази у фази обнове. Приликом земљотреса, 26 људи је повређено, од којих 18 особа са тежим повредама.
Званично најјачи земљотрес на територији Балкана у модерно доба, чије су се последице санирале скоро читаву деценију касније. Земљотрес који се догодио 15. априла 1979. године у 6:19, био је јачине 7.0 јединица Рихтерове скале, и изазвао је катастрофална разарања са интензитетом од IX степени Меркалијеве скале на читавом Црногорском приморју, на дужини од преко 100 км.
Епицентар земљотреса се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености од 15 км од обале. У овом земљотресу живот је изгубила 101 особа у Црној Гори и 35 у Албанији, док је без крова над главом остало преко 100.000 људи.
Страдали су градови: Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је 250 насеља. Уништен је велики број хотела, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечије заштите, 240 школских објеката.
Посебно су страдали културно-историјски споменици (манастири, цркве, музеји, архиви), који су концентрисани углавном у најугроженијем приморском појасу. Велике штете су биле на путној мрежи - оштећено је око 350 км магистралних и 200 км регионалних путева. Штета коју је изазвао катастрофални земљотрес била је више од тадашњих 70 милијарди динара.
Можда и најбоља илустрација катастрофе која је погодила Црну Гору 1979. године је писање листа Побједа, који је истог поподнева када се догодио земљотрес, штампала ванредно издање на осам страна.
- То је било страшно, брда су се тресла. Једва смо успели да се домогнемо врата, а већ је све било порушено. Деца су скакала кроз прозоре. Но, велика је срећа да смо сви живи и здрави - део је једне од бројних исповести испричаних тада новинарима Побједе у Старом Бару.
У земљотресу који се десио 26. јула 1963. страдало је 1.070 грађана, а најмање 3.000 становника било је повређено, од којих су 1.200 остали инвалиди.
Порушено је 15.800 станова, а оштећено 28.000. Без крова над главом остало је 200.000 људи. Катастрофални земљотрес јачине 6,1 степен Рихтерове скале осетио се на 50.000 километара квадратних.
У потресу је било уништено између 75 и 80 посто града. Дуж долине Вардара нестали су старо позориште, Дом војске, зграда Народне банке, хотели и гостионице.
Деценијама после, на часовнику код старе железничке станице казаљке стоје и показују 5.17 часова, што представља време трагедије. Ту је сада смештен Музеј града Скопља.
Порука коју је Тито дао дан након разорног земљотреса 1963. постављена је 1974. на музеј у Старој железничкој станици која је тада јако оштећена и касније конзервирана у том стању.
- Скопље је доживело невиђену катастрофу, али Скопље ћемо поново изградити уз помоћ целе заједнице. Оно ће постати понос и симбол братства и јединства, југословенске и светске солидарности - гласи порука Јосипа Броза.
Бањалуку је 1969. године погодио земљотрес јачине 8 степени по Меркалијевој, или 6 степени по Рихтеровој скали, који се десио 27. октобра 1969. године.
Почео је "prethodnim ударом", у ноћи 26. октобра у 2.55; подрхтавање тла се наставило до 8.53. Земљотрес се збио у 16.35. Хипоцентар је био 20 километара испод града.
Потпуно је уништено 86.000 станова, велика оштећења нанета су школским (266), културним (146), здравственим (133) и друштвеним и објектима јавне управе администрације (152).
Као сећање на тај догађај у Бањалуци, на Тргу Крајине, постављен је споменик "криви сат", чија казаљкама показују време када се земљотрес догодио - 9.11 часова.
Земљотрес јачине 6.6, степени Рихтерове скале, уништио је северозападни део Албаније и југозападни део Црне Горе. Тачан број жртава није познат, али према извештају и писању тадашњих медија у Црној Гори, читава обала Јадрана се тресла, и готово да није било града у којем се макар једна кућа није урушила услед потреса.
Чињеница је да су приморски крајеви подложнији трусовима због раседа који постоје у морима. Дубровник у својој историји бележи више од хиљаду потреса. Први земљотрес са катастрофалним последицама био је 1520. године. Као најјачи, документован је онај од 6. априла 1667. године јачине 7,4 степени Рихтерове скале, када је погинуло око 5.000 људи, што је било око 80 одсто становништва Дубровника.
Два земљотреса била су интензитета 5,9 степени по Рихтеру 1927. године у Горњем Милановцу и 1980. године на Копаонику. Док у земљотресу који се догодио на Копаонику 18. маја 1980. године није било погинулих, повређено је 30 људи, на Руднику, односно у Горњем Милановцу је, према званичним подацима, 15. маја 1927. године живот изгубило 7 особа, а 8 је повређено. Оштећене су многобројне куће.
Од оних који су се догодили у скоријој прошлости, издвајају се земљотреси из 1998. године, када се тресао мионички округ и онај из 2010. године, који је погодио Краљево.
Земљотрес на подручју Мионице, јачине 5,7 степени Рихтерове скале догодио се 30. септембра 1998. године, двадесетак минута после поноћи. Епицентар је био у мионичким селима, у венцу планина Маљен и Сувобор. Снажно подрхтавање тла оштетило је више од 10.000 објеката у шест општина Колубарског округа - Ваљеву, Лајковцу, Мионици, Осечини, Убу и Љигу. ушилачка елементарна непогода, поред првог удара имала је продужено дејство са 57 јаких потреса и преко 300 слабијих потреса.
Земљотрес је узроковао велике директне и индиректне штете на објектима, опреми и уређајима, на целокупном подручју општине Мионица, али и у околним местима. Санација објкеката је трајала годинама након земљотреса.
Пре девет година, 3. новембра у 01:56 после поноћи, 2010. године, Краљево је погодио земљотрес јачине 5, 4 Рихтера. Том приликом је повређено око 200, док је живот изгубило двоје људи, брачни пар, Наталија и Синиша Сташић, који су су страдали када се на њих срушио кров породичне куће у насељу Грдица.
Материјална штета процењена је на две и по милијарде динара и то само на индивидуалним стамбеним објектима. Теже или лакше је оштећено око 16 хиљада кућа, осам и по хиљада станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката. Последице земљотреса осетило је око 80 хиљада Краљевчана.
