Ona je direktorka najmodernije laboratorije u Srbiji: Dr Jelena Begović podržava SNS na izborima!
Jelena Begović je još jedno osveženje na srpskoj političkoj sceni
Od početka pandemije koronavirusa 2020. godine, u medijima smo često čuli izraz "struka" za ljude koji su pomagali suzbijanje virusa i o tome govorili javno. Međutim, postoje i drugi stručnjaci koji su dali, a i dalje daju, ogroman doprinos svakodnevnoj borbi protiv COVID-a 19, a nisu se toliko eksponirali.
Jedna od njih je i dr Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, bez koje ova borba ne bi bila moguća.
Najmodernije laboratorije za testiranje uzoraka na koronavirus
Laboratorije "Vatreno oko" u Beogradu i Nišu obrađuju i nekoliko hiljada uzoraka dnevno. "Vatreno oko" u Nišu je sagrađeno za samo dva i po meseca i radi u okviru Instituta za javno zdravlje u Nišu, a unapređena je i posebnim delom koji se bavi serološkom dijagnostikom.
Laboratorija u Beogradu otvorena je u aprilu 2020. godine, dok je u Nišu otvorena u julu iste godine.
Dr Begović je predvodila početak ispitivanja uzoraka u laboratoriji "Vatreno oko" čiji je i koordinator. Ona je tada objasnila da ceo proces, od momenta kada počne ispitivanje uzorka do dobijanja rezultata, traje pet časova, što je znatno uvećalo broj uzoraka koji su se obrađivali u tom trenutku i značajno pomoglo u sprečavanju širenja virusa i njegovom suzbijanju.
Dr Jelena Begović je istakla da će velika laboratorija "Vatreno oko", koja u svom sastavu ima četiri laboratorije, biti od velike koristi i kada prođe pandemija virusa korona, te da će u njoj biti dijagnostikovani infektivni agensi - virusi i bakterije.
Zalaganje za modernizaciju nauke u Srbiji
Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo aktivno učestvuje i u implementaciji procesa transfera tehnologije kao i uvođenju "open innovation concept"-a u istraživanjima u Srbiji i u regionu.
Takođe, potpisnik je Memoranduma o razumevanju u cilju pružanja podrške procesu transformacije instituta koji obavljaju naučno-istraživačku delatnost. Tada je poručila da je ovaj projekat bitan za široku naučnu zajednicu Srbije, ne samo za institute jer zahteva velike i bitne promene.
- Ovi projekti nisu laki ni za ljude koji učestvuju u njima, jer zahtevaju promene u načinu razmišljanja i funkcionisanja, ali to je jedini način da uhvatimo korak sa tehnologijom i naukom - istakla je dr Begović i dodala da treba da se uključi i mreža vodećih svetskih instituta, jer naša zemlja ima sjajne naučnike, samo "nam treba još dodatnih znanja koje smo propustili".
- Nadam se da ćemo kroz ovaj projekat zaista pokazati svima da je takav uspeh moguć.
U Srbiji otvoren i prvi Centar za sekvenciranje genoma i bioinformatiku
Prvi Centar za sekvenciranje genoma i bioinformatiku otvoren je u decembru uz podršku Vlade Srbije. Centar je izgrađen u saradnji državnog Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Pekinškog instituta za genomiku, a za njega je rekonstruisan objekat u okviru Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Ulici Vojvode Stepe u Beogradu.
Novootvoreni Centar će omogućiti da se Srbija pozicionira kao zemlja čija se ekonomija bazira na veštačkoj inteligenciji i na bioekonomiji i kao zemlja koja mnogo ulaže u zdravlje svojih ljudi i celokupan zdravstveni sistem. Takođe, ovaj Centar trenutno mnogo znači u borbi protiv koronavirusa i otkrivanja novih sojeva.
Direktorka Instituta Jelena Begović je istakla da je ovo znak da je Srbija nauku, u ovom slučaju biomedicinu, prepoznala kao pravi put za budućnost.
- Ovo je veliki dan za tehologiju i nauku u Srbiji i predstavlja početak nove budućnosti za nas. Rezultat svega što budemo ovde radili biće u svrhu poboljšanja kvaliteta života naših ljudi.
Publikovala je više od 50 radova u vodećim međunarodnim časopisima
Tokom više od 20 godina istraživanja bavi se oblastima molekularne genetike i primeni biotehnologije u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji kao i u poljoprivredi. Takođe, dr Jelena Begović je ekspert iz oblasti molekularne mikrobiologije i razvoja probiotika, bakterijskih starter kultura kao i primene novih tehnologija u borbi protiv antibiotske rezistencije.
