Она је директорка најмодерније лабораторије у Србији: Др Јелена Беговић подржава СНС на изборима!
Јелена Беговић је још једно освежење на српској политичкој сцени
Од почетка пандемије коронавируса 2020. године, у медијима смо често чули израз "струка" за људе који су помагали сузбијање вируса и о томе говорили јавно. Међутим, постоје и други стручњаци који су дали, а и даље дају, огроман допринос свакодневној борби против COVID-a 19, а нису се толико експонирали.
Једна од њих је и др Јелена Беговић, директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, без које ова борба не би била могућа.
Најмодерније лабораторије за тестирање узорака на коронавирус
Лабораторије "Ватрено око" у Београду и Нишу обрађују и неколико хиљада узорака дневно. "Ватрено око" у Нишу је саграђено за само два и по месеца и ради у оквиру Института за јавно здравље у Нишу, а унапређена је и посебним делом који се бави серолошком дијагностиком.
Лабораторија у Београду отворена је у априлу 2020. године, док је у Нишу отворена у јулу исте године.
Др Беговић је предводила почетак испитивања узорака у лабораторији "Ватрено око" чији је и координатор. Она је тада објаснила да цео процес, од момента када почне испитивање узорка до добијања резултата, траје пет часова, што је знатно увећало број узорака који су се обрађивали у том тренутку и значајно помогло у спречавању ширења вируса и његовом сузбијању.
Др Јелена Беговић је истакла да ће велика лабораторија "Ватрено око", која у свом саставу има четири лабораторије, бити од велике користи и када прође пандемија вируса корона, те да ће у њој бити дијагностиковани инфективни агенси - вируси и бактерије.
Залагање за модернизацију науке у Србији
Директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство активно учествује и у имплементацији процеса трансфера технологије као и увођењу "опен innovation цонцепт"-а у истраживањима у Србији и у региону.
Такође, потписник је Меморандума о разумевању у циљу пружања подршке процесу трансформације института који обављају научно-истраживачку делатност. Тада је поручила да је овај пројекат битан за широку научну заједницу Србије, не само за институте јер захтева велике и битне промене.
- Ови пројекти нису лаки ни за људе који учествују у њима, јер захтевају промене у начину размишљања и функционисања, али то је једини начин да ухватимо корак са технологијом и науком - истакла је др Беговић и додала да треба да се укључи и мрежа водећих светских института, јер наша земља има сјајне научнике, само "нам треба још додатних знања које смо пропустили".
- Надам се да ћемо кроз овај пројекат заиста показати свима да је такав успех могућ.
У Србији отворен и први Центар за секвенцирање генома и биоинформатику
Први Центар за секвенцирање генома и биоинформатику отворен је у децембру уз подршку Владе Србије. Центар је изграђен у сарадњи државног Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и Пекиншког института за геномику, а за њега је реконструисан објекат у оквиру Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Улици Војводе Степе у Београду.
Новоотворени Центар ће омогућити да се Србија позиционира као земља чија се економија базира на вештачкој интелигенцији и на биоекономији и као земља која много улаже у здравље својих људи и целокупан здравствени систем. Такође, овај Центар тренутно много значи у борби против коронавируса и откривања нових сојева.
Директорка Института Јелена Беговић је истакла да је ово знак да је Србија науку, у овом случају биомедицину, препознала као прави пут за будућност.
- Ово је велики дан за техологију и науку у Србији и представља почетак нове будућности за нас. Резултат свега што будемо овде радили биће у сврху побољшања квалитета живота наших људи.
Публиковала је више од 50 радова у водећим међународним часописима
Током више од 20 година истраживања бави се областима молекуларне генетике и примени биотехнологије у прехрамбеној и фармацеутској индустрији као и у пољопривреди. Такође, др Јелена Беговић је експерт из области молекуларне микробиологије и развоја пробиотика, бактеријских стартер култура као и примене нових технологија у борби против антибиотске резистенције.
