"Budimo ljudi, iako smo Srbi!" Ovako je govorio omiljeni duhovni vođa Srbije - danas je petnaest godina od smrti patrijarha Pavla
Na današnji dan, pre tačno petnaest godina, Srbija je izgubila jednog od svojih najvoljenijih duhovnih vođa - patrijarha Pavla, čije je ime ostalo sinonim za skromnost, mudrost i duhovnu čistoću.
Danas se navršava 15 godina od smrti patrijarha srpskog Pavla. Rođen je 1914. u Slavoniji, teologiju je završio u Beogradu a postdiplomske studije u Atini. Zamonašio se 1946. a 1957. postao je arhijerej. Na čelu Srpske pravoslavne crkve nalazio se od 1990.
Odlikovan je državnim Ordenom Nemanje prvog stepena, Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena i ruskim ordenom "Dostojanstvo".
Patrijarh Pavle uživao je veliku popularnost u narodu, najviše zbog svoje izrazite skromnosti.
Preminuo je 15. novembra 2009. godine u 10.45 časova na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Sahranjen je, prema sopstvenoj želji, u manastiru Rakovica, gdje ga je na poslednji počinak ispratilo više od pola miliona ljudi, a njegov grob svakodnevno posećuju brojni vernici.
U ovom manastiru biće danas služena zaupokojena liturgija u znak sećanja na patrijarha srpskog Pavla.
Sećanje na omiljenog duhovnog vođu Srbije
Patrijarh Pavle, rođen kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, svoj život posvetio je služenju Bogu i ljudima. Kao 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve, ostavio je neizbrisiv trag u srcima vernika, ali i šire javnosti, zahvaljujući svojoj izuzetnoj skromnosti i jednostavnosti.
Njegove reči i dela su često nadilazili crkvene granice, prenoseći poruke mira, razumevanja i ljubavi prema bližnjima.
Duhovni vođa u izazovnim vremenima
Na čelu Srpske pravoslavne crkve patrijarh Pavle nalazio se od 1990. do 2009. godine, u jednom od najtežih perioda za srpski narod. Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, sankcija i opšteg siromaštva, njegov glas bio je glas razuma i utehe. Ostao je upamćen po svojoj poznatoj rečenici:
"Budimo ljudi, iako smo Srbi!"
Patrijarh Pavle nije težio raskoši ni privilegijama. Poznato je da je često koristio gradski prevoz, nosio popravljen obuću i živeo u skladu sa onim što je propovedao. Njegov asketski način života bio je primer za sve – kako crkvenim velikodostojnicima, tako i običnim ljudima.
Poruka nade i ljubavi
Njegove mudrosti i danas su aktuelne, posebno u vremenu kada je društvo suočeno s brojnim izazovima. Poruke o praštanju, zajedništvu i moralnim vrednostima inspirišu ljude da žive u skladu sa hrišćanskim načelima.
Sećanje na patrijarha Pavla čuva se u brojnim crkvama, manastirima i domovima širom Srbije i dijaspore. Njegova grobnica u manastiru Rakovica postala je mesto hodočašća za vernike koji mu odaju počast i mole se za njegov blagoslov.
Petnaest godina od njegove smrti, patrijarh Pavle ostaje simbol vere, nade i ljubavi - vrednosti koje su večne i univerzalne.
Ovako je govorio patrijarh Pavle
Njegove priče, citati i poslanice prepričavaju se naročito mlađim generacijama koje nisu imale priliku da ga upoznaju, a mogu da nauče dosta toga iz njegovih reči.
Narodu se uvek obraćao, i u dobrim, i u teškim vremenima.
Za vreme velikih praznika njegova obraćanja bila su željno iščekivana, a posebno za najradosniji hrišćancki praznik Vaskrs.
Mi vam ovom prilikom prenosimo jednu od njegovih mnogobrojnih poruka srpskom narodu:
"Danas milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se svet ne pretvara u fabriku i tržište lažnog sjaja i prolaznih vrednosti? Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hoda po zemlji?
Molimo vaskrslog Gospoda da i u nama vaskrsne ljudski lik prvobitne čovekove prirode, koji je danas tako često izvitoperen, maskiran i unakažen brojnim manama i porocima. Da i u nama svako prepozna čoveka, obasjanog Njegovim večnim životom, bio imućan ili siromašan, na velikom ili malom položaju i mestu.
U Usrkšnjoj poslanici patrijarh Pavle je apelovao na "braću i sestre" da sačuvaju dostojanstvo, veru u "vaskrslog Gospoda", ljubav prema bližnjima, istini i pravdi, kao i "prema svemu dobru koje ljudi žele, a bez pomoći vaskrslog Gospoda i Njegovog Jevanđelja ne mogu postići".
Samo u svetlosti sveistinitih Hristovih reči, svet i sva dobra zemaljska zadobijaju neprolazni besmrtni smisao, a glad za stvarima, za novcem i telesnim uživanjima, svođenje smisla života samo na zasićenje takve gladi, predstavlja samo naličje dublje gladi i žeđi čoveka.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, utoliko je otimanje tvorevine i njenih dobara od Boga i od bližnjih - bezočnije i samoživije.
U njoj se upozorava i da priroda neminovno uzvraća na to nasilje nad sobom - buntom i zatrovanošću.
Ljudsko društvo postaje sve neuravnoteženije sebičnim bogaćenjem manjine na račun miliona sve bednijih i siromašnijih. To znači i da savremena globalna i globalistička materijalna kriza, kao i uvek, ima svoj dublji koren u duhovnoj i moralnoj krizi čoveka i ljudskog društva.
Ištite najpre carstvo Božje i pravdu njegovu i sve će vam se dati.
Smisao svega postojećeg, sveukupnog ljudskog roda i čovekovog delovanja i življenja na zemlji, otkriva i daruje u tajni Hristovog raspeća za život sveta i njegovog vaskrsenja iz mrtvih.
Zato obasjani večnom svetlošću Hrista Boga, proslavljamo njegovo Vasrksenje i u njemu nadu na vaskrsenje mrtvih i život večni, pozdravljajući se sveradosnim pozdravom ".
Između ostalog, patijarha Pavla pamtićemo i po ovim mudrim rečima.
- Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi.
- Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.
