"Будимо људи, иако смо Срби!" Овако је говорио омиљени духовни вођа Србије - данас је петнаест година од смрти патријарха Павла
На данашњи дан, пре тачно петнаест година, Србија је изгубила једног од својих највољенијих духовних вођа - патријарха Павла, чије је име остало синоним за скромност, мудрост и духовну чистоћу.
Данас се навршава 15 година од смрти патријарха српског Павла. Рођен је 1914. у Славонији, теологију је завршио у Београду а постдипломске студије у Атини. Замонашио се 1946. а 1957. постао је архијереј. На челу Српске православне цркве налазио се од 1990.
Одликован је државним Орденом Немање првог степена, Орденом Карађорђеве звезде првог степена и руским орденом "Достојанство".
Патријарх Павле уживао је велику популарност у народу, највише због своје изразите скромности.
Преминуо је 15. новембра 2009. године у 10.45 часова на Војномедицинској академији у Београду.
Сахрањен је, према сопственој жељи, у манастиру Раковица, гдје га је на последњи починак испратило више од пола милиона људи, а његов гроб свакодневно посећују бројни верници.
У овом манастиру биће данас служена заупокојена литургија у знак сећања на патријарха српског Павла.
Сећање на омиљеног духовног вођу Србије
Патријарх Павле, рођен као Гојко Стојчевић 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, свој живот посветио је служењу Богу и људима. Као 44. поглавар Српске православне цркве, оставио је неизбрисив траг у срцима верника, али и шире јавности, захваљујући својој изузетној скромности и једноставности.
Његове речи и дела су често надилазили црквене границе, преносећи поруке мира, разумевања и љубави према ближњима.
Духовни вођа у изазовним временима
На челу Српске православне цркве патријарх Павле налазио се од 1990. до 2009. године, у једном од најтежих периода за српски народ. Током ратова на простору бивше Југославије, санкција и општег сиромаштва, његов глас био је глас разума и утехе. Остао је упамћен по својој познатој реченици:
"Будимо људи, иако смо Срби!"
Патријарх Павле није тежио раскоши ни привилегијама. Познато је да је често користио градски превоз, носио поправљен обућу и живео у складу са оним што је проповедао. Његов аскетски начин живота био је пример за све – како црквеним великодостојницима, тако и обичним људима.
Порука наде и љубави
Његове мудрости и данас су актуелне, посебно у времену када је друштво суочено с бројним изазовима. Поруке о праштању, заједништву и моралним вредностима инспиришу људе да живе у складу са хришћанским начелима.
Сећање на патријарха Павла чува се у бројним црквама, манастирима и домовима широм Србије и дијаспоре. Његова гробница у манастиру Раковица постала је место ходочашћа за вернике који му одају почаст и моле се за његов благослов.
Петнаест година од његове смрти, патријарх Павле остаје симбол вере, наде и љубави - вредности које су вечне и универзалне.
Овако је говорио патријарх Павле
Његове приче, цитати и посланице препричавају се нарочито млађим генерацијама које нису имале прилику да га упознају, а могу да науче доста тога из његових речи.
Народу се увек обраћао, и у добрим, и у тешким временима.
За време великих празника његова обраћања била су жељно ишчекивана, а посебно за најрадоснији хришћанцки празник Васкрс.
Ми вам овом приликом преносимо једну од његових многобројних порука српском народу:
"Данас милиони духовно осиромашених и морално опустошених људи, занесени сјајем пролазних ствари, живе у овом свету као у хладном гробу. Зар се свет не претвара у фабрику и тржиште лажног сјаја и пролазних вредности? Зар се данас често не говори да човек и без неба може мирно да хода по земљи?
Молимо васкрслог Господа да и у нама васкрсне људски лик првобитне човекове природе, који је данас тако често извитоперен, маскиран и унакажен бројним манама и пороцима. Да и у нама свако препозна човека, обасјаног Његовим вечним животом, био имућан или сиромашан, на великом или малом положају и месту.
У Усркшњој посланици патријарх Павле је апеловао на "браћу и сестре" да сачувају достојанство, веру у "васкрслог Господа", љубав према ближњима, истини и правди, као и "према свему добру које људи желе, а без помоћи васкрслог Господа и Његовог Јеванђеља не могу постићи".
Само у светлости свеистинитих Христових речи, свет и сва добра земаљска задобијају непролазни бесмртни смисао, а глад за стварима, за новцем и телесним уживањима, свођење смисла живота само на засићење такве глади, представља само наличје дубље глади и жеђи човека.
Уколико је заборав хлеба који силази с неба дубљи, утолико је похлепа човекова за богаћењем, новцем и уживањем већа и незајажљивија, утолико је отимање творевине и њених добара од Бога и од ближњих - безочније и саможивије.
У њој се упозорава и да природа неминовно узвраћа на то насиље над собом - бунтом и затрованошћу.
Људско друштво постаје све неуравнотеженије себичним богаћењем мањине на рачун милиона све беднијих и сиромашнијих. То значи и да савремена глобална и глобалистичка материјална криза, као и увек, има свој дубљи корен у духовној и моралној кризи човека и људског друштва.
Иштите најпре царство Божје и правду његову и све ће вам се дати.
Смисао свега постојећег, свеукупног људског рода и човековог деловања и живљења на земљи, открива и дарује у тајни Христовог распећа за живот света и његовог васкрсења из мртвих.
Зато обасјани вечном светлошћу Христа Бога, прослављамо његово Васрксење и у њему наду на васкрсење мртвих и живот вечни, поздрављајући се сверадосним поздравом ".
Између осталог, патијарха Павла памтићемо и по овим мудрим речима.
- Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди.
- Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
