Патријарх Павле је објаснио који је највећи српски грех: Ово су неке од његових најпознатијих мисли и цитата које би сви требали пажљиво прочитати

Данас се навршава 15 година од смрти патријарха српског Павла. Рођен је 1914. у Славонији, теологију је завршио у Београду а постдипломске студије у Атини. Замонашио се 1946. а 1957. постао је архијереј. На челу Српске православне цркве налазио се од 1990.

Патријарх Павле уживао је велику популарност у народу, највише због своје изразите скромности. Преминуо је 15. новембра 2009. године у 10.45 часова на Војномедицинској академији у Београду.

Сахрањен је, према сопственој жељи, у манастиру Раковица, гдје га је на последњи починак испратило више од пола милиона људи, а његов гроб свакодневно посећују бројни верници.

У овом манастиру биће данас служена заупокојена литургија у знак сећања на патријарха српског Павла.

Патријарх Павле оставио је српском народу трајно наслеђе у виду чврсте вере у Бога и важних животних лекција. Његове речи су биле и утеха, и лек, али и опомена на наше поступке.

Ово су неке од његових најпознатијих мисли и цитата које би сви требали пажљиво прочитати:

„Сујета је једна гордост, највећи српски грех. Када се она догоди, онда долази до свађе, нетрпељивости. Кад се јави сујета, ту нема ни вере ни љубави.“

„Није несрећа што ми имамо супротна гледишта, јер се ствар мора сагледати са више страна. Али често код нас долази до оног што није разлика у мишљењу. Тога се морамо ослободити. Ако будемо толерантнији, онда ћемо моћи да схватимо и то гледиште другога. Не да га усвојимо ако није добро, али да га схватимо да не дође до мржње и овог што нас цепа и дели.“

„Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер, љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа ‘што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима’, онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја.“

„Морал није ‘не треба’ или ‘не сме се’. Морал је ‘нећу’. Није врлина не грешити, него моћи а не хтети грешити. Љубав је највиша врлина. Све што човек дели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате.“

„Не заборавимо никада да је зло увек кратког века и само наизглед успешно и блиставо. Зато на злу, лукавству, превари, не треба заснивати ништа, поготово не живот.“

„Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо. Није важно ко одакле потиче, него у шта израсте.“

„Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди. Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.“

„Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Када волиш неког без икакве логике. То је и права слобода.“

Ове речи и поруке патријарха Павла не губе на актуелности ни данас, 15 година након његове смрти. Оне нас подсећају на значај љубави, толеранције и моралних вредности које би требало да негујемо у свакодневном животу.