ČAK 1.850 OSOBA I DALJE SE VODI KAO NESTALO U ZLOČINAČKOJ AKCIJI: Zašto se toliko dugo traga za žrtvama "Oluje"?
Koliko je akcija hrvatske vojske i policije avgusta 1995. godine u Srpskoj krajini bila zločinačka pokazuje starosna struktura nestalih lica
Punih 26 godina nakon "Oluje" čak 1.850 osoba i dalje se vodi kao nestalo u ovoj zločinačkoj akciji hrvatske vojske i policije. Zašto se toliko dugo traga za žrtvama "Oluje" pitanje je za koje najveću krivicu svakako snosi Hrvatska, ali i Srbija pa i porodice nestalih imaju svoj deo odgovornosti.
AMSS UPOZORAVA NA IZMENE U SAOBRAĆAJU ZBOG RADOVA NA PUTU! Detaljno o tome koliko se čeka na graničnim prelazima
LETO SE NE PREDAJE, PRŽI, ASFALT SE TOPI! SREĆA PA JE DRINA BLIZU: Danas je ovaj grad najtopliji u Srbiji
ŠERBEDŽIJA BRUTALNO ODBRUSIO HRVATIMA: Teslu što pre na kovanice, da se zna da su Srbi ovde živeli
Koliko je akcija hrvatske vojske i policije avgusta 1995. godine u Srpskoj krajini bila zločinačka pokazuje starosna struktura nestalih lica.
- Od 1.850 nestalih i poginulih lica oko 1.200 lica je bilo starije od 60 godina. To je nekih 70 procenata. A od toga je oko 540 bilo žena, gde je 80 posto od toga preko 60 godina - naglasila je Ljiljana Krstić iz Komisije za nestala lica.
Kako je rekla, ove godine su identifikovane samo dve nestale osobe.
- U mrtvačnici u Zagrebu se nalazi 896 tela, "a sigurni smo da se u oko 400 slučajeva radi o osobama srpske nacionalnosti - izjavila je Krstić i dodala da je registrovano 36 grobnih mesta, ekshumirano 1.050 tela, a oko 700 identifikovano, tako da se za još 350 čeka potvrda identifikacije.
Krstić se posebno osvrnula na nedovoljnu saradnju sa Hrvatskom u vezi sa ovim procesom.
- Predlagali smo da pomognemo da nam predaju posmrtane ostatke radi identifikacije u našim laboratorijama, na VMA, da ih predamo porodicama koje su u Srbiji, da ne čekaju više, ali nismo dobili odgovor. Insistiramo na sradnji ali saradnje sa druge strane nema. Ništa se od tih posmrtnih ostataka ne nalazi na prostoru Srbije i ako nema interesovanja sa druge strane mi smo nemoćni - apostrofirala je Krsić.
Predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Milojko Budimir ocenio je da je "Oluja" zločin koji i dalje traje.
- Hrvatska opstruiše traženje nestalih i identifikaciju čime se zapravo prikrivaju počinjeni zločini. Ne može se govoriti može govoriti o dobrosusedskim odnosima dok se ne reši problem prognanih Srba - smatra Budimir i naglašava da je ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju postalo još teže doći do podataka o žrtvama i nestalima.
I izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom Veran Matić podvlači odgovornost susedne zemlje.
- Hrvatska strana ne voli mnogo da sarađuje sa Međunarodnim komitom crvenog krsta, koji jedini ima potpisane ugovora sa svim zemljama koje su imale svoje posmatračke ili vojne misije u Hrvatskoj. One su odnele izveštaje i treba pretražiti te arhive, to je veliki izvor podataka - naglašava Matić.
Međutim, Matić smatra da i država Srbija treba da se izvini što nije efikasnija u pronalaženju nestalih. Kako je rekao, za tri godine nije video nijedan podatak koji je doveo do pronalaženja nestalih.
- Ako nestali i dalje budu na neki način u drugom planu, a u prvom planu ratni zločini, a o tome možemo videti i svedočiti da svi podaci o eventualnim lokacijama gde se nalaze nestali prvo moraju da idu kroz Tužilaštvo za ratne zločine, pa se tu filtriraju ili na neki način puštaju ili zadržavaju u zavisnosti od toga šta je procena u tom trenutku da li je važnija potraga za ratnim zločincem ili za nestalima, mislim da je to nešto što moramo promeniti. Mislim da je to i na drugoj strani. Mora u prvom planu biti potraga za nestalima - izjavio je Matić.
Prioritet je pronalazak tela, njihova ekshumacija i sahrana, naglasio je Matić i dodao da je važno je napraviti zajedničke timove sa Hrvatskom, ali i uključiti međunarodne institucije, poput Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Potragom za nestalima u Hrvatskoj bavi se I Dokumentacioni - informacionog centar "Veritas" čiji predsednik Savo Štrbac ističe da je do sada ovaj centar verifikovao 1.877 žrtava "Oluje".
- Kada kažem verifikovao to znači uvtrdio identitet, mesto i vreme njihove smrti. Od tih 1.877 verifikovanih žrtava "Oluje" 65 odsto su civili, 29 procenata žene dok smo otkrili i 10 dece među ubijenima. "Veritas" i dalje traga za još 692 nestalih u “Oluji” od kojih je 51 odsto žena i 78 procenata civila - naglašava Štrbac.
Kako kaže, postoji i 336 ekshumiranih posmrtnih ostataka, ali nije utvrđen identitet žrtava.
- Reč je o žrtvama koje je uglavnom hrvatska Komisija za sanaciju terena pokupila širom I van Krajine nakon rata i sahranila na grupnim grobljima.Inače, ekshumirano je više od 1.000 posmrtnih ostataka iz "Oluje". Od toga 301 u Kninu 2001. godine - apostrofira Štrbac.
Da bi se otkrio identitet žrtava na osnovu tih posmrtnih ostataka potrebno je i da se porodice nestalih uključe u ceo proces, smatra Savo Štrbac.
- Mi ih stalno pozivamo da daju svoj doprinos potrazi. Pre svega, treba da naprave dva koraka. Prvo, da prijave nestale domaćem ili međunarodnom Crvenom krstu, a drugo da daju kap svoje krvi kako bi se utvrdio DNK i indentifikovali posmrtni ostaci - objašnjava Štrbac.
Predsednik "Veritas" smatra da su najodgovorniji hrvatski nadležni organi zbog čega je proces traženja nestalih u "Oluji" toliko usporen.
- Recimo, još 110 grobnih mesta čeka na ekshumaciju, ali hrvatska komisija ni posle 26 godina nije to učinila. Hrvati odugovlače jer računaju zašto bi oni završili ekshumaciju, ako još traže svoje žrtve. U tih 110 grobni mesta nalaze se I takozvani vrtni grobovi u kojima su sahranjivani starci ubijeni tokom "Oluje". Njih su uglavnom sahranjivale rođaci ili komšije pored kuće jer sui m se leševi raspadali i osećali širom ulice - naglašava Štrbac.
Kako kaže, ne vidi veliku odgovornost srpskih institucija u usporenom procesu pronalaska nestalih u "Oluji".
-To nije naš nego hrvatski teren. Jednostavno nemamo kontrolu nad terenom. Takođe, postoje nažalost porodice koje su se pomirile sa sudbinom svojih nestalih i ne žele ni na koji način da učestvuju u potrazi za njima. Šta više, ne žele ni da prijave nestanak najbližih. Pritom, su rasuti po svetu I žive neki novi život - zaključuje Štrbac.
U ratovima na području nekadašnje SFR Jugoslavije poginulo je oko 130.000 ljudi od 1991. do 2001. Godine, pokazuju podaci interaktivne Mape žrtava ratova čiji su autori nevladine organizacije sa područja Hrvatske, Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine - Documenta, Fond za humanitarno pravo, Udruženje Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje.
I dalje se traga za više od 11.000 nestalih, od kojih ih je najveći broj sa područja Bosne i Hercegovine i Kosova.
