Cela Srbija zna za Milicu Rakić, a ovo je Bojana koja je imala 11 meseci kada je na Uskrs ubio NATO
Na Vaskrs 1999. godine NATO zlikovci u Merdaru ubili jedanaestomesečnu Bojanu Tošović
Vreme prolazi a rana na srcu ne zaceljuje. Ovako započinje priču Marija Tošović (37) iz Merdara kod Kuršumlije, kojoj je u noći između 10. i 11. aprila 1999. NATO ubio jedanaestomesečnu ćerku Bojanu i muža Božinu (29). Marija je tada bila u sedmom mesecu trudnoće i iako je bila teško povređena uspela je da održi trudnoću i 17. juna rodi ćerku Anđelku. Danas, Marija ima samo jedno pitanje-zašto?
Pročitajte i:
- Naša kuća se nalazila na samoj, kako se sada kaže, administrativnoj liniji. Te večeri smo legli ranije kako bi sutradan poranili da dočekamo Vaskrs. Malo pre ponoći začuli smo neku tutnjavu i shvatili da je u blizini pala bomba. Skočili smo iz kreveta i sišli u podrum. Sedeli smo u tišini sa zebnjom, dok je oko nas sve tutnjalo od, kako sam kasnije saznala, kasetnih bombi. Tada je grunulo. Kad sam se osvestila shvatila sam da je bomba (tomahavk) direktno pogodila našu kuću i da smo zatrpani. Kao u snu čula sam muža kako me doziva. Videla sam ga zatrpanog podrumskim kamenjen i gredama. Pored njega ležala je Bojana - priseća se strašnog događaja Marija.
Strašnu eksploziju čuli su Marijini roditelji i brat, čija je kuća u blizini. Dotrčali su i iz potpuno srušene kuće prvo izvukli Bojanu, koja je već bila mrtva, i dali je Marijinoj majci. Otac Savo i brat Mirko su golim rukama otkopali Mariju i Božinu. Pod kišom kasetnih mombi odneli su ih na put ispod nadvožnjaka, kako bi koliko-toliko bio zaštićeni od bombi.
-Pitala sam gde je Bojana a oni su mi rekli da su je odneli kod moje majke. Božina je bio nepokretan ali još živ. Celu noć smo proveli ispod nadvožnjaka, dok nije svanulo i prestalo bombardovanje. Tada sam primetila da moj muž više ne diše. “Umro je”, zavapila sam a moji su mi tada rekli da mi je i ćerka mrtva - priseća se Marija i dodaje da se posle toga malo čega seća, pišu Topoličke vesti.
Tešku povređenu Mariju prebacili u Kuršumliju, pa u bolnicu u Prokuplju. Dugo se lečila, ostali su brojni ožiljci po celom telu ali, kako kaže, najveći i najteži na duši.