DANAS SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA PROSLAVLJA JEDNOG OD PRVIH SVETITELJA IZ NAŠEG RODA!

Sveta mučenica Glikerija

Sveta mučenica Glikerija bi kći nekoga guvernera Rima. Osirotevši po smrti očevoj, nastani se Glikerija u Trajanopolju u Trakiji. U vreme nečestivog cara Antonina bi Glikerija izvedena da prinese žrtvu idolu Dijevom. Ona nacrta krst na svome čelu; pa kad je namesnik carski upita, gde je njena lampada (jer svi nošahu lampade u rukama), Glikerija pokaza krst na čelu i reče: "Ovo je moja lampada". Po njenoj molitvi grom udari u idola i razbi ga u komade. Razgnjevi se namesnik i naredi te je biše i u tamnicu vrgoše. I zapečati namesnik tamnična vrata, rešen da umori devicu glađu. No angel Božji javljaše se Glikeriji i davaše joj nebesnu hranu. Posle izvesnog vremena, kada namesnik mišljaše da je mučenica morala skončati od gladi, otvori tamnicu i začudi se, kad je vide zdravu, svetlu i veselu. Tamničar Laodikije, videvši to čudo, i sam ispovedi Hrista Gospoda, i odmah bi posečen. Po tom Glikerija bi bačena u peć ognjenu, no osta nepovređena od ognja. Stojeći usred ognja, ona hvaljaše Gospoda spominjući čudo na tri otroka u peći vavilonskoj. Najzad bi bačena pred lavove, i pomolivši se Bogu, ova sveta deva predade dušu svoju Gospodu, za koga je junački pretrpela mnoge muke. Česno postrada 177. godine. Iz njenih moštiju poteklo je celebno miro, kojim se lečahu bolesnici od najtežih bolesti.

Tropar (glas 4):

Ovčica Tvoja Isuse, Glikerija, zove silnim glasom: "Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe." Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

Sveti mučenik Aleksandar

Sloven. Osamnaestogodišnji vojnik u vojsci cara Maksimilijana. Odreče da po carevoj naredbi oda počast idolima rimskim, zbog čega bi dat kapetanu Tiverijanu, da ga ili usavetuje, da se odrekne Hrista, ili pak da ga muči i pogubi. Pošto svi saveti behu uzaludni, uze ga Tiverijan sobom i povede preko Makedonije u Carigrad, kuda i sam morade po dužnosti ići. U svakom mestu mladi Aleksandar beše ljuto mučen; no u svakom mestu izlažahu preda nj hrišćani moleći ga za blagoslov i hrabreći ga u podvigu. Za njim sledovaše majka njegova Pimenija. U toku ovoga putovanja Aleksandru se više puta javljao angel Božji blažeći muke njegove i hrabreći ga. Na jednom mestu, zvanom Karasura, mučenik stvori čudo molitvom; naime, kada žeđ dosadi i njemu i vojnicima, koji ga praćahu, on izvede izvor hladne vode u mestu suhu. Na obali reke Ergine naredi Tiverijan, da dželat poseče Aleksandra i telo mu baci u vodu. Kada dželat zamahnu nad glavom mučenikovom, vide svetle angele Božje unaokolo, i uplaši se, i klonu mu ruka. Upita ga Aleksandar, zašto mu klonu ruka, a on reče, da vidi neke svetle mladiće okolo njega. Željan smrti i sjedinjenja s Gospodom Aleksandar se pomoli Bogu, da odstupe angeli, te da se dželat ne plaši. I tako dželat svrši svoj posao 298. godine. Pimenija izvadi telo svoga sina i česno ga pogrebe. Behu mnoga isceljenja na grobu mučenikovom. Po smrti javi se mučenik svojoj majci inavesti joj njen skori prelazak u drugi svet.

Prepodobni Jovan, Jevtimije Georgije i Gavril Iverski

Osnivači znamenitog Iverskog (Gruzinskog) manastira u Svetoj Gori. Sveti Jovan podvizavao se najpre u Atanasijevoj lavri, potom osnovao svoj manastir, Iver. Upokojio se 998. godine. Jeftimije i Georgije preveli su Sveto Pismo na gruzijski jezik. Jevtimije se upokojio 1028., a Georgije 1066. godine. Gavril se udostojio prihvatiti ikonu čudotvorne Božje Matere, koja je morem došla u manastir.