CRNA STATISTIKA: Na OVAJ način godišnje DESET vozača IZGUBI život! DVA faktora PRESUDNA!

Na pružnim prelazima godišnje nastrada desetak osoba i često se dešava da auto stane na sred pruge, a u srpskim železnicama objašnjavaju da nije u pitanju nikakav "fenomen" već da su glavni krivci za nesreće u tim slučajevima strah vozača kod nailaska voza i loša procena situacije.

U Srbiji ima oko 2.130 prelaza na kojima se ukrštaju drum i pruga i od tog broja 502 putna prelaza su obezbeđena najsavremenijom signalno - sigurnosnom opremom, rampama odnosno branicima i polubranicima, svetlosno-zvučnom signalizacijom, rečeno je u Infrastrukturi železnice Srbije.

Ostali prelazi su obezbeđeni znacima drumske signalizacije, kao što su Andrejin krst, znak Stop i slično, kaže Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije.

- Svi putni prelazi su na odgovarajući način obezbeđeni. Infrastruktura železnice Srbije nastoji da što veći broj prelaza obezbedi na što bolji način i savremenom signalizacijom", istakao je Stanisavljević.

Na pitanje kako komentariše to što ima puno nesreća u kojima se automobil ugasio na sred pruge i zatim nije mogao da upali i što se u narodu priča da voz možda u trenutku nailaska izvuče struju iz automobila ili da je reč o "višoj sili" ili nekom neobjašnjivom fenomenu, Stanisavljević ističe da su glavni krivci psihološka paraliza zbog straha i pogrešna procena situacije.

- Postoje dva faktora. Psihološki momenat, jer ljudi zaboravljaju da je zaustavini put voza između 700 i 1.000 metara i kada vide voz pokušaju da pređu. Kada im se auto nađe na pruzi jednostavno dođe do mentalne i psihološke paralize i nesposobni su da odreaguje. Zbog toga dolazi do nesreća. Slično je i sa pešacima na pruzi, pa ako je pitanje zašto stane auto, može da bude pitanje i zašto se pešak ne pomeri sa pruge iako vidi da voz ide.

Stanisavljević navodi da je očigledno reč o nekoj vrsti straha i psihološke paralize koja vozaču auta ne dopušta da na najefikasniji način odreaguje i spasi sebi i drugim putnicima život.

Kako je rekao, vozači su navikli da vozovi saobraćaju veoma sporo na našim prugama ili da uopšte ne saobraćaju.

- Mi smo na više od 200 kilometara pruga samo prošle godine brzinu vozova podigli sa 30 ili 40 kilometara na sat na 80 do 100 kilometara na sat. Na velikom broju pruga, gde je remont završen, sad ide mnogo veći broj vozova nego ranije. Vozači se nadaju da voz neće naići. Naš je apel da iako je voz daleko da se ne upuštate u takvu avanturu, jer se obično završi tragično - poručio je Stanisavljević.

Kaže da je u 2017. na putnim prelazima poginulo osam osoba, a u 2016. godini 10 i da svake godine, nažalost, na prelazima strada otrilike desetak osoba.

Statistike srpskih i evropskih železnica pokazuju da u 95 odsto slučajeva isključivu krivicu za nesreće na putnim prelazima nose učesnici u saobraćaju, pre svega, u drumskom, koji preko pruga prelaze na neodgovoran, nepropisan i nepažljiv način, ugrožavajući svoje i tuđe živote, naveo je Stanisavljević.

On ukazuje i da čak više od 2.000 rampi odnosno branika i polubranika, godišnje bude uništeno nesavesnom vožnjom vozača. Objašnjava da to znači da oni krenu u tzv. miomoilaženje rampi kada su spuštene i polome ih, kao i da su ta mesta potencijalna opasnost dok se rampe ne poprave, koliko god da je brza intervencija. Na dnevnom nivou oko 20 prelaza ne radi zbog krađe delova infrastruktre i delova opreme na putnim prelazima.