ЦРНА СТАТИСТИКА: На ОВАЈ начин годишње ДЕСЕТ возача ИЗГУБИ живот! ДВА фактора ПРЕСУДНА!

На пружним прелазима годишње настрада десетак особа и често се дешава да ауто стане на сред пруге, а у српским железницама објашњавају да није у питању никакав "феномен" већ да су главни кривци за несреће у тим случајевима страх возача код наиласка воза и лоша процена ситуације.

У Србији има око 2.130 прелаза на којима се укрштају друм и пруга и од тог броја 502 путна прелаза су обезбеђена најсавременијом сигнално - сигурносном опремом, рампама односно браницима и полубраницима, светлосно-звучном сигнализацијом, речено је у Инфраструктури железнице Србије.

Остали прелази су обезбеђени знацима друмске сигнализације, као што су Андрејин крст, знак Стоп и слично, каже Ненад Станисављевић из Инфраструктуре железнице Србије.

- Сви путни прелази су на одговарајући начин обезбеђени. Инфраструктура железнице Србије настоји да што већи број прелаза обезбеди на што бољи начин и савременом сигнализацијом", истакао је Станисављевић.

На питање како коментарише то што има пуно несрећа у којима се аутомобил угасио на сред пруге и затим није могао да упали и што се у народу прича да воз можда у тренутку наиласка извуче струју из аутомобила или да је реч о "вишој сили" или неком необјашњивом феномену, Станисављевић истиче да су главни кривци психолошка парализа због страха и погрешна процена ситуације.

- Постоје два фактора. Психолошки моменат, јер људи заборављају да је зауставини пут воза између 700 и 1.000 метара и када виде воз покушају да пређу. Када им се ауто нађе на прузи једноставно дође до менталне и психолошке парализе и неспособни су да одреагује. Због тога долази до несрећа. Слично је и са пешацима на прузи, па ако је питање зашто стане ауто, може да буде питање и зашто се пешак не помери са пруге иако види да воз иде.

Станисављевић наводи да је очигледно реч о некој врсти страха и психолошке парализе која возачу аута не допушта да на најефикаснији начин одреагује и спаси себи и другим путницима живот.

Како је рекао, возачи су навикли да возови саобраћају веома споро на нашим пругама или да уопште не саобраћају.

- Ми смо на више од 200 километара пруга само прошле године брзину возова подигли са 30 или 40 километара на сат на 80 до 100 километара на сат. На великом броју пруга, где је ремонт завршен, сад иде много већи број возова него раније. Возачи се надају да воз неће наићи. Наш је апел да иако је воз далеко да се не упуштате у такву авантуру, јер се обично заврши трагично - поручио је Станисављевић.

Каже да је у 2017. на путним прелазима погинуло осам особа, а у 2016. години 10 и да сваке године, нажалост, на прелазима страда отрилике десетак особа.

Статистике српских и европских железница показују да у 95 одсто случајева искључиву кривицу за несреће на путним прелазима носе учесници у саобраћају, пре свега, у друмском, који преко пруга прелазе на неодговоран, непрописан и непажљив начин, угрожавајући своје и туђе животе, навео је Станисављевић.

Он указује и да чак више од 2.000 рампи односно браника и полубраника, годишње буде уништено несавесном вожњом возача. Објашњава да то значи да они крену у тзв. миомоилажење рампи када су спуштене и поломе их, као и да су та места потенцијална опасност док се рампе не поправе, колико год да је брза интервенција. На дневном нивоу око 20 прелаза не ради због крађе делова инфраструктре и делова опреме на путним прелазима.