Saradnja Srbije i Mađarske se nastavlja na Fakultetu društvenih nauka: Zajedničkim snagama za širenje vidika ka Latinskoj Americi

Grupa profesora sa Fakulteta društvenih nauka, koje predstavlja prof. dr Slobodan Pajović i profesori sa Univerziteta Ludovika u Budimpešti, koji izučavaju Latinsku Ameriku, pokrenuli su prošle godine naučni projekat u Budimpešti, a koji se sutra nastavlja u Beogradu na Fakultetu društvenih nauka.

U okviru projekta je radionica o mogućnosti zajedničkog predstavljanja Srbije i Mađarske u samoj Latinskoj Americi. Nastavak tog projekta sutra će se odigrati u Beogradu na Fakultetu društvenih nauka, kako bi se razmotrio potencijal buduće saradnje podunavlja i inicijative Otvoreni Balkan sa Južnom Amerikom, sa akcentom na naučnom, obrazovnom i kulturnom saradnjom naše dve zemlje sa ostatkom sveta, a u cilju našeg boljeg strateškog pozicioniranja.

Prof. dr Slobodan Pajović, sa Fakulteta društvenih nauka u Beogradu i jedan od pokretača samog projekta, jutros je bio gost Jutarnjeg programa i, tokom svog gostovanja, objasnio je sve vrline projekta, a osvrnuo se i na današnju posetu kubanskog predsednika Migela Dijaza-Kanela Beogradu.

- Na neki način ova poseta je zaista istorijska jer je prva defakto Srbiji, još od provg samita Nesvrstanih. A dobro znamo da je Kuba tradicionalno veliki prijatelj naše države, da podržava interese naše zemlje na međunarodnom planu, poštuje naš suverenitet i teritorijalni integritet i, na neki način, ova zemlja je uvek služila za jačanje projekcije Srbije unutar Latinske Amerike. Još jedan zanimljiv podatak je taj da su diplomatski odnosi između Srbije i Kube ostvareni još 1904. godine, što ukazuje da je i Kraljevina Srbija imala pretenzije da se projektuje u tom delu sveta - izjavio je profesor Pajović.

Juče su na Paliću potpisani sporazumi između državnih delegacija Mađarske i Srbije na najvišem nivou, a tu inicijativu i polet koji sa sobom nosi svakako treba iskoristiti. Ovaj talas sloge, zajedničkim snagama, treba preneti i na običnog građana obe zemlje.

- Pre svega imamo dobru startnu poziciju. To je visoki stepen usaglašavanja po strateškim pitanjima između Srbije i Mađarske. Kada dve zemlje postignu takav nivo odnosa,  otvaraju se prostori za sve nivoe međunarodne saradnje. Kako Srbija, tako i Mađarska ima veliki izazov da razvija naučnu, obrazovnu, kulturnu i sportsku saradnju. Mađarsko društvo treba da se otvori prema srpskom i vice versa. U tom procesu vrlo su važne manjine, smatram da su one odigrale veliku ulogu u približavanju Srbije i Mađarske. Skoro sam bio u Kolegijum Hungarikum Mađarskom kulturnom centru, gde sam imao priliku da pogledam jednu predivnu izložbu o srpskim crkvama u Mađarskoj. Isotrija odnosa Srba i Mađara je toliko duga, prolazila je kroz različite faze, a sada je u onoj fazi kada zaista treba iskusiti saradnju, razumevanje, prijateljstva na svim nivoima društva dve zemlje. - istakao je profesor Pajović.

Profesor Pajović je objasnio kako je uopšte došlo do ideje zajedničke saradnje usmerene ka Latinskoj Americi, a pre svega Kubi i ko je pokrenuo tu inicijativu udruživanja sa Univerzitetom Ludovika u Budimpešti.

- U oviru ove tendencije koja jača u našoj bilateralnoj saradnji, mene su pozvali da održim niz predavanja na temu regionalnih i latinoameričkih studija, budući da Mađari danas daju velikog značaja regionalnim studijama, posebno u ovoj kriznoj situaciji u Evropi i svetu. U diskusiji sa mojim kolegama sa uglednog i jedinog nacionalnog univerziteta u Mađarskoj, a naročito sa profesorkom Monikom Sente-Varga, podržana je moja ideja da Srbija i Mađarska pokušaju da iskoriste potencijal strateškog partnerstva i da ga projektuju ka nekom drugom regionu. Ovo može da bude model ne samo za Latinsku Ameriku, već i za druge regione u svetu. - ispričao je profesor Pajović.

Prof. dr Slobodan Pajović već decenimaja izučava upravo region Latinske Amerike, kao i Portugaliju i Španiju i svojevrsni je stručnjak iz oblasti društvenih i ekonomskih nauka za ove regione, te je on na osnovu svog dugogidišnjeg iskustva pronašao sličnosti u tendencijama srpsko-mađarskog naroda i naroda Latinske Amerike, koje su, kada čovek pogleda, veoma slične i zasnivaju se na istim principima, bez obzira na udaljenost, kulturološke i ideološke razlike ovih naroda.

- Reč je o multipolarizaciji sveta. Ukoliko je svet multipolaran, onda se otvaraju prostori za saradnju interregionalnog karaktera. Ovaj deo Evrope i Latinska Amerika, kao jedan složeni makroregion, koji imaju tako značajne regione kao što su Centralna Amerika, Karibi, Južna Amerika i tako dalje, ima izuzetan potencijal za identifikaciju teme saradnje. Ove teme se savršeno oslikavaju na primeru podunavlja, koje je takođe složeni region, koji ide kroz centralnu Evropu, preko Balkana do Crnog mora. Međutim, imamo prirodnu prednost koja integriše ceo taj region. Takođe, u Latinskoj Americi imamo nekoliko regiona gde je reka predmet integracije, odnosno potencijal integracije. U 21. veku postoje ogromni potencijali saradnje, gde znamo da Srbija i Mađarska u ovim regionima mogu doprineti svojom uspešnom politikom, saradnjom u podunavlju, poznavanjem rečnog turizma, ekologije i svih ostalih oblika privredne i kulturne sradanje. - rekao je profesor Pajović.

Grupa ambasada zemalja Latinske Amerike zajedničkim snagama na međunarodnoj sceni predstavlja svoju kulturnu baštinu i najnovije tendencije svojih država. Ovo je idealni model za saradnju Srbije i Mađarske za afirmisanje u Latinskoj Americi, Aziji i Africi, a potencijalno bi ovoj inicijativi mogle da se uključe i još neke zemlje centralne Evrope.

- Naš projekat se zasniva na Srbiji i Mađarskoj, ove zemlje su taj pokretački nukleus. Naravno, uvek u međunarodnoj saradnji postoje pokretači i oni koji joj pristupaju naknadno. Međutim, u Latinskoj Americi je ovo jednostavno postići jer je visok stepen regionalnog identiteta formiran kroz čitav istorijski proces u Latinskoj Americi. Da li je moguće u saradnju Srbije i Mađarske uključiti druge zemlje centralne Evrope? - Naravno da je moguće, prvenstveno jer je Mađarska član Višegradske grupe i defakto je Srbiji otvorila vrata ove grupe. Međutim, ono što je zanimljivo je činjenica da Južna Amerika ima pozitivnu percepciju prema tom delu Evrope, koji je kombinacija centralne Evrope i Balkana, zbog nekoliko geostrategijskih prednosti, uključujući čvrste i odgovorne stavove Srbije i Mašarske u ovoj kriznoj situaciji u svetu, što može rezultovati međunarodnom saradnjom. - istakao je profesor Pajović.

Sutra, 22. juna 2023. godine, biće održan niz radionica na Fakultetu društvenih nauka u Beogradu, koje će držati prof. dr Pajović sa svojom koleginicom sa Univerziteta Ludovika iz Budimpešte Monikom Sente-Vargom, uz aktivno onlajn učešće renomiranog brazilskog profesora Huana Agulja sa instituta za latinoameričke integracije.

- Struktura radionica će biti ista kao u Budimpešti i učesnici su isti. Ovo je finalno zasedanje ove radionice, nakon koje planiramo da napravimo jedan rezime, koji planiramo da pošaljemo ministarstvima spoljnih poslova Mađarske i Srbije. Nauka je uradila svoje, nauka je društveno odgovorna. Ona je identifikovala eventualni potencijal saradnje dve države i to želi da iskorisiti - sa ponosom zaključuje profesor Pajović.

Danas od 17 časova, u Mađarskom kulturnom centru Kolegijum Hungarikum, počeće serija predavanja i prezentacija u okviru samog projekta saradnje Mađarske i Srbije, gde će se okupiti pravi krem srpskog i mađarskog učenog društva, te sve koji su u mogućnosti pozivamo da pirsustvuju ovom istorijskom događaju. Nakon večerašnjih predavanja, projekat se nastavlja sutra na Fakultetu društvenih nauka u Beogradu, gde će biti održana radionica pod kordinacijom prof. dr Slobodana Pajovića i prof. dr Monike Sente-Varge.