Сарадња Србије и Мађарске се наставља на Факултету друштвених наука: Заједничким снагама за ширење видика ка Латинској Америци

Група професора са Факултета друштвених наука, које представља проф. др Слободан Пајовић и професори са Универзитета Лудовика у Будимпешти, који изучавају Латинску Америку, покренули су прошле године научни пројекат у Будимпешти, а који се сутра наставља у Београду на Факултету друштвених наука.

У оквиру пројекта је радионица о могућности заједничког представљања Србије и Мађарске у самој Латинској Америци. Наставак тог пројекта сутра ће се одиграти у Београду на Факултету друштвених наука, како би се размотрио потенцијал будуће сарадње подунавља и иницијативе Отворени Балкан са Јужном Америком, са акцентом на научном, образовном и културном сарадњом наше две земље са остатком света, а у циљу нашег бољег стратешког позиционирања.

Проф. др Слободан Пајовић, са Факултета друштвених наука у Београду и један од покретача самог пројекта, јутрос је био гост Јутарњег програма и, током свог гостовања, објаснио је све врлине пројекта, а осврнуо се и на данашњу посету кубанског председника Мигела Дијаза-Канела Београду.

- На неки начин ова посета је заиста историјска јер је прва дефакто Србији, још од провг самита Несврстаних. А добро знамо да је Куба традиционално велики пријатељ наше државе, да подржава интересе наше земље на међународном плану, поштује наш суверенитет и територијални интегритет и, на неки начин, ова земља је увек служила за јачање пројекције Србије унутар Латинске Америке. Још један занимљив податак је тај да су дипломатски односи између Србије и Кубе остварени још 1904. године, што указује да је и Краљевина Србија имала претензије да се пројектује у том делу света - изјавио је професор Пајовић.

Јуче су на Палићу потписани споразуми између државних делегација Мађарске и Србије на највишем нивоу, а ту иницијативу и полет који са собом носи свакако треба искористити. Овај талас слоге, заједничким снагама, треба пренети и на обичног грађана обе земље.

- Пре свега имамо добру стартну позицију. То је високи степен усаглашавања по стратешким питањима између Србије и Мађарске. Када две земље постигну такав ниво односа,  отварају се простори за све нивое међународне сарадње. Како Србија, тако и Мађарска има велики изазов да развија научну, образовну, културну и спортску сарадњу. Мађарско друштво треба да се отвори према српском и вице верса. У том процесу врло су важне мањине, сматрам да су оне одиграле велику улогу у приближавању Србије и Мађарске. Скоро сам био у Колегијум Хунгарикум Мађарском културном центру, где сам имао прилику да погледам једну предивну изложбу о српским црквама у Мађарској. Исотрија односа Срба и Мађара је толико дуга, пролазила је кроз различите фазе, а сада је у оној фази када заиста треба искусити сарадњу, разумевање, пријатељства на свим нивоима друштва две земље. - истакао је професор Пајовић.

Професор Пајовић је објаснио како је уопште дошло до идеје заједничке сарадње усмерене ка Латинској Америци, а пре свега Куби и ко је покренуо ту иницијативу удруживања са Универзитетом Лудовика у Будимпешти.

- У овиру ове тенденције која јача у нашој билатералној сарадњи, мене су позвали да одржим низ предавања на тему регионалних и латиноамеричких студија, будући да Мађари данас дају великог значаја регионалним студијама, посебно у овој кризној ситуацији у Европи и свету. У дискусији са мојим колегама са угледног и јединог националног универзитета у Мађарској, а нарочито са професорком Моником Сенте-Варга, подржана је моја идеја да Србија и Мађарска покушају да искористе потенцијал стратешког партнерства и да га пројектују ка неком другом региону. Ово може да буде модел не само за Латинску Америку, већ и за друге регионе у свету. - испричао је професор Пајовић.

Проф. др Слободан Пајовић већ деценимаја изучава управо регион Латинске Америке, као и Португалију и Шпанију и својеврсни је стручњак из области друштвених и економских наука за ове регионе, те је он на основу свог дугогидишњег искуства пронашао сличности у тенденцијама српско-мађарског народа и народа Латинске Америке, које су, када човек погледа, веома сличне и заснивају се на истим принципима, без обзира на удаљеност, културолошке и идеолошке разлике ових народа.

- Реч је о мултиполаризацији света. Уколико је свет мултиполаран, онда се отварају простори за сарадњу interregionalnog карактера. Овај део Европе и Латинска Америка, као један сложени макрорегион, који имају тако значајне регионе као што су Централна Америка, Кариби, Јужна Америка и тако даље, има изузетан потенцијал за идентификацију теме сарадње. Ове теме се савршено осликавају на примеру подунавља, које је такође сложени регион, који иде кроз централну Европу, преко Балкана до Црног мора. Међутим, имамо природну предност која интегрише цео тај регион. Такође, у Латинској Америци имамо неколико региона где је река предмет интеграције, односно потенцијал интеграције. У 21. веку постоје огромни потенцијали сарадње, где знамо да Србија и Мађарска у овим регионима могу допринети својом успешном политиком, сарадњом у подунављу, познавањем речног туризма, екологије и свих осталих облика привредне и културне срадање. - рекао је професор Пајовић.

Група амбасада земаља Латинске Америке заједничким снагама на међународној сцени представља своју културну баштину и најновије тенденције својих држава. Ово је идеални модел за сарадњу Србије и Мађарске за афирмисање у Латинској Америци, Азији и Африци, а потенцијално би овој иницијативи могле да се укључе и још неке земље централне Европе.

- Наш пројекат се заснива на Србији и Мађарској, ове земље су тај покретачки нуклеус. Наравно, увек у међународној сарадњи постоје покретачи и они који јој приступају накнадно. Међутим, у Латинској Америци је ово једноставно постићи јер је висок степен регионалног идентитета формиран кроз читав историјски процес у Латинској Америци. Да ли је могуће у сарадњу Србије и Мађарске укључити друге земље централне Европе? - Наравно да је могуће, првенствено јер је Мађарска члан Вишеградске групе и дефакто је Србији отворила врата ове групе. Међутим, оно што је занимљиво је чињеница да Јужна Америка има позитивну перцепцију према том делу Европе, који је комбинација централне Европе и Балкана, због неколико геостратегијских предности, укључујући чврсте и одговорне ставове Србије и Машарске у овој кризној ситуацији у свету, што може резултовати међународном сарадњом. - истакао је професор Пајовић.

Сутра, 22. јуна 2023. године, биће одржан низ радионица на Факултету друштвених наука у Београду, које ће држати проф. др Пајовић са својом колегиницом са Универзитета Лудовика из Будимпеште Моником Сенте-Варгом, уз активно онлајн учешће реномираног бразилског професора Хуана Агуља са института за латиноамеричке интеграције.

- Структура радионица ће бити иста као у Будимпешти и учесници су исти. Ово је финално заседање ове радионице, након које планирамо да направимо један резиме, који планирамо да пошаљемо министарствима спољних послова Мађарске и Србије. Наука је урадила своје, наука је друштвено одговорна. Она је идентификовала евентуални потенцијал сарадње две државе и то жели да искорисити - са поносом закључује професор Пајовић.

Данас од 17 часова, у Мађарском културном центру Колегијум Хунгарикум, почеће серија предавања и презентација у оквиру самог пројекта сарадње Мађарске и Србије, где ће се окупити прави крем српског и мађарског ученог друштва, те све који су у могућности позивамо да пирсуствују овом историјском догађају. Након вечерашњих предавања, пројекат се наставља сутра на Факултету друштвених наука у Београду, где ће бити одржана радионица под кординацијом проф. др Слободана Пајовића и проф. др Монике Сенте-Варге.