Da li i vi imate isti osećaj? Gde god da sednete na klopu nude vam burgere.
Najzdravije, najsočnije, sa najboljim mesom. Da dođete do stare dobre pljeskavice morate se ipak malo pomučiti i pronaći je
U zemlji mesojeda, u kojoj se godišnje pojede preko 40 kilograma mesa po glavi stanovnika,leskovačka pljeskavica je nešto čime se Srbija ponosi. Ipak poslednjih godina zavladao je novi trend, sa trona je skinuta stara dobra pljeska, a na njeno mesto došlo je nešto malo modernije - zavladali su burgeri.
U vreme kada sam ja studirala, a to je bilo relativno skoro, posle svake pijanke, napornog učenja, ili položenog ispita trčali smo da pojedemo slasnu pljeskavicu.
Običnu, gurmansku, punjenu nije bilo bitno. Ni to što je jedeš na ulici na plus 40 ili na -10, dok se kuvaš ili treseš, nije bitno, nekako ti tada bude još slađa.
Što je najbolje pogodna je za svačiji džep, jer košta od 150 do 250 dinara i sit si celog dana.
Taksisti, oprez: Ako napravite OVAJ prekršaj, komunalna policija će vam ubuduće ODUZIMATI VOZILA
Ipak poslednjih godinu dana sve češće možemo videti nove lokale u kojima se prodaju burgeri raznih vrsta, a uglavnom se sastoje se od junećeg mesa, trapista, zelene salate u mekanim susam zemičkama. Želja Srba za popularnim burgerima sve je veća, navodno zbog sočnog junećeg mesa, čedar sira i mekanih zemički ali i zbog soseva koji mu pojačavaju ukus.
Uz to burgeri se ne mogu kupiti na ulici, već se jedu u restoranima, i u ponudi su veoma često uz točeno pivo, pa moguće da su upravo to razlozi sve veće popularnosti ovog jela.
Ipak njegova velika mana je cena, koja je uglavnom između 500 i 600 dinara u zavisnosti da li praviš svoj burger ili uzimaš već gotov. Restorani koji nude pravljenje sopstvenog burgera nude čitavu paletu začina i dodataka, a onda najveći gurmani moraju iskeširati mnogo više novca.
Sa druge strane u srpsku pljeskavicu možeš staviti samo najosnovnije začine, kečap, majonez, senf, pavlaka urnebes i salate.
Kada pitaš ljude šta im se više sviđa mišljenja su podeljena.
Jedni kažu da su samo pljeskavice prava stvar, „naša stvar“, a da su burgeri novotarija. Drugi, pak, uglavnom mlađi, nekako su priklonjeniji burgerima, jer pljeskavice mu dođu nekako proste, seljačke. Da ne zaboravimo i treću kategoriju, možda i najbrojniju, kojoj je nemoguće objasniti da ta dva jela nisu jedno isto, samo sa različitim imenom.
U samoj suštini, burgeri i pljeskavice počivaju na istoj ideji, na istoj osnovi, a to je okruglo parče mlevenog mesa pečeno na roštilju. Onaj čuveni roštiljski dezen, one šare koje ostaju posle pečenja na roštilju, nešto je čemu malo ko može da odoli.
Dakle, ova dva jela zaista jesu slična, ali ipak su daleko od toga da budu jedno te isto. Burgeri se prave od junećeg mesa i nema jednog jedinstvenog recepta za tu mesnatu smesu od koje se oblikuju. Kombinacija dodatnih sastojaka, soli i začina pruža ogromne mogućnosti, tako da skro svaki burgerdžija ima neku svoju recepturu.
Slično je i sa roštilj mesom od koga se prave pljeksavice. Morate dobro da se pomučite kako biste otrili recepturu. Takođe čedar sir, jedan je od priloga koji ide uz vreli burger, a koji nije karakterističan za naše podneblje.
Ipak za mene se lično ništa se nije promenilo. Iako je ponuda brze hrane kod nas od skoro bogatija burgerima, strast za njima ipak ne može da se poredi s onom za sočnom pljeskavicom.
