Да ли и ви имате исти осећај? Где год да седнете на клопу нуде вам бургере.
Најздравије, најсочније, са најбољим месом. Да дођете до старе добре пљескавице морате се ипак мало помучити и пронаћи је
У земљи месоједа, у којој се годишње поједе преко 40 килограма меса по глави становника,лесковачка пљескавица је нешто чиме се Србија поноси. Ипак последњих година завладао је нови тренд, са трона је скинута стара добра пљеска, а на њено место дошло је нешто мало модерније - завладали су бургери.
У време када сам ја студирала, а то је било релативно скоро, после сваке пијанке, напорног учења, или положеног испита трчали смо да поједемо сласну пљескавицу.
Обичну, гурманску, пуњену није било битно. Ни то што је једеш на улици на плус 40 или на -10, док се куваш или тресеш, није битно, некако ти тада буде још слађа.
Што је најбоље погодна је за свачији џеп, јер кошта од 150 до 250 динара и сит си целог дана.
Таксисти, опрез: Ако направите ОВАЈ прекршај, комунална полиција ће вам убудуће ОДУЗИМАТИ ВОЗИЛА
Ипак последњих годину дана све чешће можемо видети нове локале у којима се продају бургери разних врста, а углавном се састоје се од јунећег меса, траписта, зелене салате у меканим сусам земичкама. Жеља Срба за популарним бургерима све је већа, наводно због сочног јунећег меса, чедар сира и меканих земички али и због сосева који му појачавају укус.
Уз то бургери се не могу купити на улици, већ се једу у ресторанима, и у понуди су веома често уз точено пиво, па могуће да су управо то разлози све веће популарности овог јела.
Ипак његова велика мана је цена, која је углавном између 500 и 600 динара у зависности да ли правиш свој бургер или узимаш већ готов. Ресторани који нуде прављење сопственог бургера нуде читаву палету зачина и додатака, а онда највећи гурмани морају искеширати много више новца.
Са друге стране у српску пљескавицу можеш ставити само најосновније зачине, кечап, мајонез, сенф, павлака урнебес и салате.
Када питаш људе шта им се више свиђа мишљења су подељена.
Једни кажу да су само пљескавице права ствар, „наша ствар“, а да су бургери новотарија. Други, пак, углавном млађи, некако су приклоњенији бургерима, јер пљескавице му дођу некако просте, сељачке. Да не заборавимо и трећу категорију, можда и најбројнију, којој је немогуће објаснити да та два јела нису једно исто, само са различитим именом.
У самој суштини, бургери и пљескавице почивају на истој идеји, на истој основи, а то је округло парче млевеног меса печено на роштиљу. Онај чувени роштиљски дезен, оне шаре које остају после печења на роштиљу, нешто је чему мало ко може да одоли.
Дакле, ова два јела заиста јесу слична, али ипак су далеко од тога да буду једно те исто. Бургери се праве од јунећег меса и нема једног јединственог рецепта за ту меснату смесу од које се обликују. Комбинација додатних састојака, соли и зачина пружа огромне могућности, тако да скро сваки бургерџија има неку своју рецептуру.
Слично је и са роштиљ месом од кога се праве пљексавице. Морате добро да се помучите како бисте отрили рецептуру. Такође чедар сир, један је од прилога који иде уз врели бургер, а који није карактеристичан за наше поднебље.
Ипак за мене се лично ништа се није променило. Иако је понуда брзе хране код нас од скоро богатија бургерима, страст за њима ипак не може да се пореди с оном за сочном пљескавицом.
