KISELE KIŠE PRETE SRBIJI? Jesen neizvesna, za sada se samo pretpostavlja šta može da nas očekuje
Kisele kiše usporavaju rast svih useva, uopšteno biljaka i oštećuju šume.
Kisela kiša je kiša ili bilo koja druga padavina zagađena sumpor dioksidom, azotnim oksidima i drugim hemijskim jedinjenjima. Dok je uobičajena pH vrednost kiše oko 5,5, pH vrednost kisele kiše je između 4 i 4,5, to znači da ona sadrži otprilike 40 puta više kiseline od običnih padavina. To može imati štetne efekte na biljke, vodene životinje i infrastrukturu.
Kisele kiše nastaju emisijama sumpor-dioksida i azot-oksida, koji reaguju s molekulima vode u atmosferi i stvaraju kiseline. Pokazalo se da kisela kiša ima štetne uticaje na šume, neslane vode i tlo, ubijajući insekte i vodene oblike života, uzrokujući ljuštenje boje, koroziju čeličnih konstrukcija kao što su mostovi, i oštećenja kamenih zgrada i statua, i ima uticaja na ljudsko zdravlje.
USPELA AKCIJA PRED MEČ “ORLOVA” - MOZZART DONIRA MILION DINARA ZA LEČENJE MALE VANJE Humanitarna inicijativa Fudbalskog saveza Srbije, Grada Beograda i kompanije Mozzart izazvala veliku pažnju javnosti
"DOŠLO JE DO PROBOJA IMUNITETA" Virus našao način da zaobiđe sve prepreke, brojevi ponovo divljaju
"MUČNO JE GLEDATI KAKO SPECIJALCI ŠTITE JEDNOG VELIKODOSTOJNIKA" Oglasila se dr Danica Grujičić povodom ustoličenja mitropolita Joanikija
Kisele kiše direktno oštećuju korenje stabala ili dospevaju u lišće ili četine drveća, i oštećuju njihova tkiva. Procenjuje se da je 60% svih šuma oštećeno delovanjem kiselih kiša.
One mogu nastati usled ispuštanja velikih količina azotnih oksida,sumpor dioksida, kiselina i drugih jedinjenja koja u dodiru sa vodom postaju kiselina, a koje se ispuštaju u termoelektranama, azotarama, valjaonicama metala i drugim postrojenjima koja zagađuju životnu sredinu.
Brojna istraživanja su dokazala štetnost visokih dimnjaka koji ispuštajući dim visoko u atmosferu prenose problem sa jednog mesta na drugo, a nikako ga ne rešavaju. Te distance mogu biti veoma velike, a kao primer možemo navesti problem Norveške kojoj Velika Britanija zagađuje vazduh više nego ona sama .
Prilikom procesa sagorevanja nastaju sumpor-dioksid, azot-oksid i drugi gasovi koji pospešuju nastajanje kiselina. Takvi slobodni nemetalni oksidi u atmosferi oksidišu u dodiru sa vodenom parom i stvaraju sumpornu i azotnu kiselinu. Te materije se otopljene nalaze u vazduhu i zajedno sa padavinama dolaze do zemlje. Ovi gasovi nastaju pre svega pri sagorevanju fosilnih goriva. Pri svakom sagorevanju nastaje azot-oksid, kao spoj azota iz vazduha i kiseonika. Kod svakog procesa sagorevanja, pre svega se oslobađa azot-monoksid, koji kasnije u vazduhu oksidiše u štetni azot-oksid. Iz azot-dioksida se u reakciji sa vlagom stvara azotna kiselina koja je odgovorna za trećinu nastanka kisele kiše.
Sumpor-dioksid je daleko najštetnija supstanca u vazduhu. To je gas bez boje, ali jakog i neugodnog mirisa koji kod ljudi deluje na disajne organe. Kako je u zimskim mesecima koncentracija sumpor-dioksida u vazduhu visoka, on zajedno sa prašinom koja se nalazi u vazduhu čini smog. Sagorevanjem fosilnih goriva atmosfera se jako zagađuje sumpor-dioksidom. On se pretvara u sumpornu kiselinu i prilikom spajanja sa vodom čini kiselu kišu, koja je jedan od glavnih uzroka izumiranja šuma, prenosi Bolja Zemlja.
Mesto u Srbiji gde su padale kisele kiše od kiselina koje smo mi sami proizveli jeste Pančevo, jer ima nekoliko termoelektrana, i jedino ono može da "zadovolji uslove" za pravljenje kiselih kiša. One su bile malog domena i nisu bile previše štetne za biljni i životinjski svet. Postoji i zabeleženi slučajevi pada kiselih kiša u unutrašnjosti Srbije. Naime, te kiše su doneli vetrovi čak iz Srednje Evrope, najverovatnije iz Nemačke, gde su zbog prisutnosti raznih industrija zagađenja ogromna, i zato što se u tim, najčešće hemijskim industrijama za otpad nalaze sumporna i azotna kiselina, kao i ostale štetne kiseline.
Kako u Srbiji postoji veliki broj postrojenja koje ispuštaju štetna jedinjenja, a već postoji istorija pojave kiselih kiša u Srbiji, možemo reći da nam preti opasnost od ove pojave.
Mnoge zemlje pokušavaju da smanje emisiju sumpornih, azotnih, ugljenih oksida u atmosferu. Najčešće se primenjuju ugradnja automobilskih katalizatora i „čisto” spaljivanje fosilnih goriva. Poznato je da vozila sa ugrađenim katalizatorima ispuštaju u atmosferu i do 90% manje opasnih gasova od onih bez katalizatora. "Čisto" spaljivanje fosilnih goriva koriste elektroenergetski objekti u Švedskoj, a rezultat je smanjenje ispuštanja S (sumpora) u atmosferu za 80%.
Smanjenje emisije SO2 moguće je: korišćenjem uglja sa manjim udelom sumpora, pranjem uglja pre sagorevanja, korišćenjem različitih hemijskih sredstava, kao i korišćenjem prirodnog gasa umesto uglja.
Takođe, svaka osoba može pristupiti rešenju ovog problema pojedinačno. Smanjenjem korišćenja individualnog prevoza (automobila), ali i smanjenjem upotrebe električne energije koja se široko stvara sa fosilnim gorivima ili prelaskom na solarni plan.
