Da li se kuva ŽITO za Aranđelovdan? Evo koje OBIČAJE morate da poštujete danas
Kuvanje žita predstavlja simbol života i sprema se u čast Gospoda Isusa Hrista i Boga svevišnjega
Po mnogim verovanjima, Sveti Mahailo je živ svetac, pa mnogi koji slave na današnji dan Aranđelovdan ne spremaju slavsko žito, što je i opravdano i neopravdano. Žito se sprema iz razloga jer su svi svetitelji živi pred Bogom.
MOZZART ŠIROM SRBIJE OTVARA BESPLATNE ŠKOLE SPORTA!
TIHA EPIDEMIJA KOJA PRETI SRBIJI OPASNIJA OD KOVIDA: Doktori upozoravaju - ima mnogo više uticaja po zdravlje od korone
ČUBRILO OTKRIO KADA ĆE PASTI SNEG U CELOJ SRBIJI: Jedan datum je od PRESUDNOG značaja (FOTO)
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, kao i za pokoj duša svih predaka u tom domu. Pšenično zrno u hrišćanstvu je simvol večnog života – smrti i vaskrsenja. Jer kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod.
Čak je i patrijarh Pavle u svojoj drugoj knjizi “Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere” objasnio ispravnost prakse da se žito sprema na praznik Sv. Arhangela Mihaila.
– Koljivo, ili žito, sprema se ne za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, “u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri”.
Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za Krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice, piše najžena.rs
Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav – Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.
Ta žrtva se prinosi Bogu u ime onog svetitelja ili upokojenog čije se ime spominje toga dana, ili tog parastosa. Da li je reč o svetitelju koji je živeo, pa se upokojio, ili nikada nije prošao kroz biološku smrt, poput Arhanđela Mihaila ili Svetog Ilije, ne pravi nikakvu razliku u pogledu žrtava koje se prinose Bogu (slavski kolač, žito i vino).
Takođe, jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća!
Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna.
