Da li ste znali da grad na jugu Srbije ima svoju BOGINJU VINA?

Hroničari vlasotinačkog kraja ističu da je istorija Vlasotinca, možda, najpre istorija vina i vinogradarstva. U monografiji "Vlasotince", mr Luka Krstić, nekadašnji čuveni profesor Vlasotinačke gimnazije, podseća na reči italijanskog slikara svetskog glasa Lorenca Pijemonta, koji je, posle posete "Vinskom balu" 1995, uzviknuo: "Mislio sam da je Felini nadrealista, a kada sam video Vinski bal, sad mislim da je realista".

Dodelom nagrada najboljim vinarima, izborom "Boginje vina", vatrometom i koncertom Tropiko benda u subotu, u ponoć, u Vlasotincu je završen 33. "Vinski bal".

- Opština Vlasotince, uvažavajući tradiciju, podržava organizovanje "Vinskog bala" iz više razloga. Najpre, zbog slavne istorije vlasotinačkog vinogorja, zatim zbog želje da pomognemo našim proizvođačima da povećaju broj zasada i unaprede proizvodnju vina i najzad, kako bismo im omogućili direktne kontakte sa ljudima iz najpoznatijih vinarija, uz stručna predavanja. Opština Vlasotince uložila je prošle godine oko tri miliona dinara u voćarstvo, a ove godine radimo atarske puteve u vrednosti od devet miliona, kako bi ljudi lakše došli do svojih zasada -  rekao je predsednik opštine Zoran Todorović na završnoj večeri.

Tokom dana održan je 3. Međunarodni salon vina na kome je bilo prisutno petnaest najpoznatijih vinarija iz zemlje i regiona. Svečana povorka, u kojoj su bili građani, predstavnici vinskih viteških redova, mažoretkinje i folkloristi prošla je gradom, do letnje bašte hotela pored Vlasine, gde je održan deo programa ovogodišnje manifestacije. Najlepša devojka "Vinskog bala" 2018. godine, odnosno "Boginja vina" je Martina Janković iz Vlasotinca.

Inače, u Vlasotincu je 1960. godine prvi put održan "Vinski bal". Na gvozdenom mostu preko Vlasine goste su dočekivale dve ogromne vinske flaše, dok su na „balski stadion“ ulazili kroz ogromnu bačvu. Osim najboljeg vinara i najveselijeg gosta, na ovoj manifestaciji birana je i mis "Vinskog bala" koja, po tradiciji, trebalo nogama da gazi grožđe, a prva vlaša vina napravljena od tog vina prodavana je na aukciji i cena je dostizala i 1.000 ondašnjih nemačkih maraka.

U Vlasotincu je 1922. godine osnovana Vinarsko-vinogradarska zadruga, a potom i udruženje vinogradara. U ovoj zadruzi proizvodila su se vina "plemenka", "ružica", "grom" i druga. Bila su tražena na tržištu, a vino "grom" pio je i čuveni Šurda u TV seriji "Vruć vetar", koja je jednim delom snimana u Vlasotincu.

Godine 1968. u vlasotinačkom vinogorju postignuta rekordna berba od oko 1.200 vagona grožđa. Krajnjim naporima prihvaćeno je oko 800, dok je jedan deo prihvaćen u Kopašnici kod Grdelice i smešten u plivačkom bazenu dečijeg letovališta. Grožđe je smešteno i u podrum ugostiteljskog preduzeća „Balkan“ u Leskovcu i jednoj cisterni niške pivare. Sa više od 2.500 zadrugara, Vinarska zadruga u Vlasotincu bila je jedna od najvećih zadruga u Jugoslaviji.

Do prekida u organizaciji "Vinskog bala" dolazi 1969, a 1994. godine je obnovljen i od tada se održava svake godine, obično krajem avgusta ili početkom septembra.