VIHOR ZLOČINAČKE "OLUJE" DUVA 25. PUT: Sećanje na žrtve NAJVEĆEG POGROMA u modernoj istoriji nikada neće izbledeti
Akcija hrvatske vojske i policije zvanično trajala četiri dana, ali u srcima onih koji su preživeli besni i dan-danas
Vihor "Oluje" sutra duva 25. put. Kao i svakog leta, četvrti dan avgusta "zagrliće" tmurni oblaci. Crni i zloslutni, uspevaju da nadjačaju najsunčaniji i najtopliji dan. I te '95-te je sunce sijalo "jako", ali mesta za vedrinu nije bilo. U ranu zoru, stanovnike Knina su uzbunile sirene, a uskoro i haubice akcije "skuvane" na Brionima, uz zloslutni smeh onih koji su želeli da stvore etnički čistu državu, naočigled i uz srdačnu pomoć zapadnog sveta.
Nakon 25 godina, osvanuće još jedan DAN TUGE I SEĆANJA: "Oluja" i dalje ostavlja NEREŠENA PITANJA
SRAMNA IZJAVA ČLANICE HDZ NA FEJSBUKU: "Da nam je Pavelić bio devedesetih, ne bi nam bila potrebna Oluja"
OZBILJNA DIJAGNOZA: Hrvati traže od Srba da kažu da "Oluja" nije bila ETNIČKO ČIŠĆENJE?!
Danas, posle toliko godina, čini se da je Hrvatskoj oproštano što je na očigled cele planete proterala 250.000 svojih građana i to samo zbog jednog razloga - jer su Srbi. Tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman je odavno mrtav i njegova odgovornost nikada nije potvrđena, barem ne zvanično i ne od onih koji su sa lakoćom i nekad čini se sa velikim zadovoljstvom osuđivali Srbe.
Najpoznatiji general koji je rukovodio "Olujom", Ante Gotovina, ne samo da za žrtve nije odgovarao, već je od strane Hrvatske za nju nagrađen kojekakvim privilegijama i državnim koncesijama.
A mržnja prema Srbima i Srbiji je i posle 25 godina jaka, iako u Kninu danas gotovo da i nema Srba.
"Oluja" je zvanično trajala četiri dana, ali u srcima onih koji su je preživeli besni i dan-danas. Možda vinovnici najvećeg pogroma u modernoj istoriji nikada neće biti osuđeni i kažnjeni za zlodela, ali to nas ne sprečava da sećanja na one koji su u tom vihoru nestali čuvamo od zaborava.
Vreme, kažu, leči sve, ali srce "iščupano" 4. avgusta 1995. u zverskoj akciji i dalje kuca puno bola i ne uspeva da zaboravi. Moli se za povratak, ali ne zaboravlja strah, ne zaboravlja zebnju, niti kilometarsku kolonu iscrpljenih i umornih. Kuca za obnovu, ali ne zaboravlja porušene kuće, razorene štale niti zapaljena polja.
Nada se da će ponovo zagrliti nestale, jer i dalje ne prihvata da ih je zloslutni vihor odneo. Želi da oprosti, ali pamti žrtve, broji ubijene i ne zaboravlja ih. Niti će.