ВИХОР ЗЛОЧИНАЧКЕ "ОЛУЈЕ" ДУВА 25. ПУТ: Сећање на жртве НАЈВЕЋЕГ ПОГРОМА у модерној историји никада неће избледети
Акција хрватске војске и полиције званично трајала четири дана, али у срцима оних који су преживели бесни и дан-данас
Вихор "Олује" сутра дува 25. пут. Као и сваког лета, четврти дан августа "загрлиће" тмурни облаци. Црни и злослутни, успевају да надјачају најсунчанији и најтоплији дан. И те '95-те је сунце сијало "јако", али места за ведрину није било. У рану зору, становнике Книна су узбуниле сирене, а ускоро и хаубице акције "скуване" на Брионима, уз злослутни смех оних који су желели да створе етнички чисту државу, наочиглед и уз срдачну помоћ западног света.
Након 25 година, освануће још један ДАН ТУГЕ И СЕЋАЊА: "Олуја" и даље оставља НЕРЕШЕНА ПИТАЊА
СРАМНА ИЗЈАВА ЧЛАНИЦЕ ХДЗ НА ФЕЈСБУКУ: "Да нам је Павелић био деведесетих, не би нам била потребна Олуја"
ОЗБИЉНА ДИЈАГНОЗА: Хрвати траже од Срба да кажу да "Олуја" није била ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ?!
Данас, после толико година, чини се да је Хрватској опроштано што је на очиглед целе планете протерала 250.000 својих грађана и то само због једног разлога - јер су Срби. Тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман је одавно мртав и његова одговорност никада није потврђена, барем не званично и не од оних који су са лакоћом и некад чини се са великим задовољством осуђивали Србе.
Најпознатији генерал који је руководио "Олујом", Анте Готовина, не само да за жртве није одговарао, већ је од стране Хрватске за њу награђен којекаквим привилегијама и државним концесијама.
А мржња према Србима и Србији је и после 25 година јака, иако у Книну данас готово да и нема Срба.
"Олуја" је званично трајала четири дана, али у срцима оних који су је преживели бесни и дан-данас. Можда виновници највећег погрома у модерној историји никада неће бити осуђени и кажњени за злодела, али то нас не спречава да сећања на оне који су у том вихору нестали чувамо од заборава.
Време, кажу, лечи све, али срце "ишчупано" 4. августа 1995. у зверској акцији и даље куца пуно бола и не успева да заборави. Моли се за повратак, али не заборавља страх, не заборавља зебњу, нити километарску колону исцрпљених и уморних. Куца за обнову, али не заборавља порушене куће, разорене штале нити запаљена поља.
Нада се да ће поново загрлити нестале, јер и даље не прихвата да их је злослутни вихор однео. Жели да опрости, али памти жртве, броји убијене и не заборавља их. Нити ће.