SUTRA JE JEDAN OD NAJVEĆIH HRIŠĆANSKIH PRAZNIKA: Za ovo sigurno niste znali, pred Đurđevdan obavezno uradite SLEDEĆE STVARI
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Svetog Georgija, jednu od najčešćih srpskih slava. Ovaj svetac je jedan od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Veoma je slavljen kod Srba, i najčešće ga nazivaju Sveti Đorđe ili Sveti Đurađ. Mnogi ga slave kao krsnu slavu, a Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja čak dva puta godišnje. Đurđevdan je u kalendaru obeležen crvenim slovom, odnosno kao zapovedni praznik.
Glavni praznik je Đurđevdan i praznuje se 6. maja po gregorijanskom kalendaru (23. aprila po crkvenom), a drugi je prenos moštiju i obnovljenje Hrama Svetog Georgija - Đurđic, koji se slavi 16. novembra (3. novembra po crkvenom).
Na ikoni koja oslikava Đurđevdan je sveti Georgije prikazan na konju kako ubija aždaju. Drugi prikaz je sveti Georgije kao vojnik sa kopljem u ruci. U našem narodu se ovakva predstava zove Đurđic i vezana je za slavu Đurđic.
SUTRA JE VELIKI PRAZNIK ĐURĐEVDAN! Da li ga slavite posnog ili mrsnog? EVO šta kaže Crkva
DANAS JE POBUSANI PONEDELJAK! Evo kako je ovaj praznik dobio naziv - ne zaboravite OVO da uradite!
STARI SRPSKI OBIČAJI: Evo šta svaka domaćica MORA da uradi na Veliki petak pre nego što počne sa bojenjem!
Posle Božića, Đurđevdan je praznik sa najviše običaja.
Ujutru se umijte vodom za zdravlje, sigurnost i ljubav
Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – "da budu zdrava kao dren", devojke – “da se momci grabe oko njih”, stariji – “da budu zdravi”, domaćin – “da mu kuća bude dobro čuvana” – svaki prema svojim potrebama i željama.
Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.
Negde su se mladi ljuljali na drenovom drvetu, “da bi bila zdrava kao dren”, a devojke su se valjale po zelenom žitu, “da bi im kosa rasla kao žito”. Posebno je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice…), kojim se ljudi i žene kite, ili “pričešćuju” ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju.
Narod na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na “đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće – obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu, pa pesma, smeh i zabava traju i do popodnevnih sati.
Na Đurđevdan ne valja spavati, “da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao “onda na Markovdan da spava na tom istom mestu”.
Magijski lov na muškarce
Magijom su se bavile devojke pred udaju. Taj, takozvani, magijski lov na muškarce, zavisio je od mesta do mesta. Ponegde su brale pomamnik, da bi se momci za njima pomamili i "navalu" da bi muškarcima bile draže.
Ritual za bogatstvo
Čudesnu moć ima i struk kukureka ubran na Biljni petak - petak uoči Đurđevdana, ali na mesto odakle je iščupan obavezno treba staviti parče hleba.
Venac od tog kukureka nekada se stavljao ovcama oko vrata, ali se danas praktikuje presovanje u poslovnim knjigama, udžbenicima, pod tastaturom, odnosno ispod svakog predmeta koji pomaže u sticanju materijalnog bogatstva.
Tokom večeri, treba ponovo otići na mesto gde je ubrana ova čudesna biljka, zapaliti vatru i čekati ponoć. Tada se, tvrde oni koji su tome prisustvovali, na nebu pojavi kratka blješteća svetlost koja svakoga ko je vidi ubrzo učini bogatim.
Veruje se i da uoči Đurđevdana, domaćica u posudu punu vode treba da stavi razno prolećno bilje, dren, zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, kao i čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa.
To se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći, a ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - "da budu zdrava kao dren", devojke - "da se momci grabe oko njih", stariji - "da budu zdravi", domaćin – "da mu kuća bude dobro čuvana"... Svaki prema svojim potrebama i željama.
U mnogim krajevima običaj je i da uveče uoči Đurđevdana ili na sam dan ali pre zore, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, "da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru".
Takođe, opletu se venčići od "đurđevskog cveća": đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama - "da bi se sačuvali od grada".
Tradicionalno kićenje kapija, ograda, vrata, prozora, kuća, staja i torova biljem za Đurđevdan nije u srpskom narodu, kako bi se to površno dalo zaključiti - tek puki verski običaj obeležavanja jednog od najpopularnijih pravoslavnih praznika. Osim verskog obreda, kao terapije za dušu, đurđevdansko kićenje najraznovrsnijim, ali tačno određenim drvenastim, zeljastim ili cvetnim biljkama, ima jasnu ulogu i u očuvanju zdravog tela, pa i (iz)lečenju. Kada se biljke kojima je domaćin okitio svoje domaćinstvo sasuše, odlažu se i čuvaju tokom cele godine radi napretka u kući, kao zaštitnici poseda ali, prevashodno, za spravljanje okrepljujućih eliksira ili čajeva za lečenje nekih bolesti.
Hajdučki sastanak
Ranije su hajduci napuštali svoja skloništa u kojima su se skrivali tokom zime da bi odlazili u šumu na zakazano mesto kako bi otpočeli hajdukovanje. Stoga u narodu i postoji izreka “Đurđevdanak- hajdučki sastanak.”
Đurđevdan je najčešća slava kod Roma, a na taj dan jagnjetina je obavezni dio praznične trpeze. Osim Đurđevdana, ovom svetitelju pravoslavni hrišćani čine pomen i 16. novembra - na Đurđic, dan prenosa moštiju u crkvu u Lidiji, Georgijevom rodnom mestu. Na ikonama za taj praznik svetac nije na konju već stoji na zemlji.
